1. Rec koja dodje Jeremiji od Gospoda, kad Navuhodonosor car vavilonski i sva vojska njegova, i sva carstva zemaljska koja behu pod njegovom vlascu, i svi narodi vojevahu na Jerusalim i na sve gradove njegove, i rece:
2. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Idi i kazi Sedekiji, caru Judinom, i reci mu: Ovako veli Gospod: Evo, ja cu predati taj grad u ruke caru vavilonskom, i on ce ga spaliti ognjem.
3. A ti neces uteci iz njegove ruke, nego ces biti uhvacen i predan u njegove ruke, i oci ce se tvoje videti s ocima cara vavilonskog i njegova ce usta govoriti s tvojim ustima, i otici ces u Vavilon.
4. Ali cuj rec Gospodnju, Sedekija care Judin; ovako veli Gospod za te: Neces poginuti od maca.
5. Nego ces umreti na miru, i kao sto palise ocima tvojim, predjasnjim carevima, koji su bili pre tebe, tako ce paliti i tebi, i naricace za tobom: Jaoh gospodaru! Jer ja rekoh ovo, govori Gospod.
6. I kaza Jeremija prorok Sedekiji caru Judinom sve ove reci u Jerusalimu.
7. A vojska cara vavilonskog udarase na Jerusalim i na sve ostale gradove Judine, na Lahis i Aziku, jer ti behu ostali tvrdi gradovi izmedju gradova Judinih.
8. Rec koja dodje Jeremiji od Gospoda kad car Sedekija ucini zavet sa svim narodom koji bese u Jerusalimu da im proglasi slobodu,
9. Da svaki otpusti slobodnog roba svog i robinju svoju, Jevrejina i Jevrejku, da ni u koga ne bude rob Judejac, brat njegov.
10. I poslusase svi knezovi i sav narod, koji prista na zavet, da svaki otpusti slobodnog roba svog i robinju svoju, da im ne budu vise robovi, poslusase i otpustise.
11. A posle, opet, stase uzimati robove i robinje, koje behu otpustili na volju, i nagonise ih da im budu robovi i robinje.
12. I dodje rec Gospodnja Jeremiji od Gospoda govoreci:
13. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Ja ucinih zavet s ocima vasim kad vas izvedoh iz zemlje misirske, iz doma ropskog, govoreci:
14. Kad se svrsuje sedma godina, otpustajte svaki brata svog Jevrejina koji ti se bude prodao i sluzio ti sest godina, otpusti ga slobodnog od sebe. Ali ne poslusase me oci vasi niti prignuse uha svog.
15. I vi se bejaste sada obratili i ucinili sto je pravo preda mnom proglasivsi slobodu svaki bliznjemu svom, ucinivsi zavet preda mnom u domu koji se zove mojim imenom.
16. Ali udariste natrag i pogrdiste ime moje uzevsi opet svaki roba svog i robinju svoju, koje bejaste otpustili slobodne na njihovu volju, i nateraste ih da vam budu robovi i robinje.
17. Zato ovako veli Gospod: Vi ne poslusaste mene da proglasite slobodu svaki bratu svom i bliznjemu svom; evo, ja proglasujem slobodu suprot vama, govori Gospod, macu, pomoru i gladi, i predacu vas da se potucate po svim carstvima zemaljskim.
18. I predacu ljude koji prestupise moj zavet, koji ne izvrsise reci zaveta koji ucinise preda mnom, rasekavsi tele na dvoje i prosavsi izmedju polovina,
19. Knezove Judine i knezove jerusalimske, dvorane i svestenike i sav narod ove zemlje, koji prodjose izmedju polovina onog teleta,
20. Predacu ih u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traze dusu njihovu, i mrtva ce tela njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.
21. I Sedekiju, cara Judinog, i knezove njegove predacu u ruke neprijateljima njihovim i u ruke onima koji traze dusu njihovu, u ruke vojsci cara vavilonskog, koja se vratila od vas.
22. Evo, ja cu im zapovediti, veli Gospod, i dovescu ih opet na ovaj grad, i bice ga i uzece ga i spalice ga ognjem; i gradove Judine obraticu u pustos da niko nece stanovati u njima.
