1. Pokaza mi Gospod, i gle, dve kotarice smokava namestene pred crkvom Gospodnjom, posto Navuhodonosor, car vavilonski, zarobi Jehoniju sina Joakimovog cara Judinog, i knezove Judine, i drvodelje i kovace iz Jerusalima i odvede ih u Vavilon.
2. U jednoj kotarici behu smokve vrlo dobre, kakve behu rane smokve, a u drugoj kotarici behu vrlo rdjave smokve, koje se ne mogahu jesti, tako behu rdjave.
3. I rece mi Gospod: Sta vidis, Jeremija? A ja rekoh: Smokve, jedne dobre smokve, vrlo dobre, a druge rdjave, vrlo rdjave, koje se ne mogu jesti, tako su rdjave.
4. I dodje mi rec Gospodnja govoreci:
5. Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Kakve su te smokve dobre, tako ce mi biti dobra radi roblje Judino, koje odaslah iz ovog mesta u zemlju haldejsku.
6. I obraticu oci svoje na njih dobra radi, i dovescu ih opet u ovu zemlju, i sazidacu ih i necu ih razoriti, i nasadicu ih i necu ih pocupati.
7. Jer cu im dati srce da me poznaju da sam ja Gospod, i bice mi narod i ja cu im biti Bog, jer ce se obratiti k meni svim srcem svojim.
8. A kakve su te rdjave smokve da se ne mogu jesti, kako su rdjave, takvim cu, veli Gospod, uciniti Sedekiju cara Judinog i knezove njegove i ostatak Jerusalimljana koji ostase u ovoj zemlji i koji zive u zemlji misirskoj.
9. Ucinicu da se potucaju po svim carstvima zemaljskim na zlo, da budu sramota i prica i rug i uklin po svim mestima, kuda ih raselim.
10. I poslacu na njih mac, glad i pomor, dokle se ne istrebe sa zemlje, koju sam dao njima i ocima njihovim.
