1. Tesko pastirima koji potiru i razmecu stado pase moje! Govori Gospod.
2. Zato ovako veli Gospod Bog Izrailjev za pastire koji pasu narod moj: Vi razmetnuste ovce moje i razagnaste ih, i ne obilaziste ih; evo, ja cu vas obici za zlocu dela vasih, govori Gospod.
3. I ostatak ovaca svojih ja cu skupiti iz svih zemalja u koje ih razagnah, i vraticu ih u torove njihove, gde ce se naploditi i umnoziti.
4. I postavicu im pastire, koji ce ih pasti, da se ne boje vise i ne plase i da ne pogine ni jedna, govori Gospod.
5. Gle, idu dani, govori Gospod, u koje cu podignuti Davidu Klicu pravednu, koja ce carovati i biti srecna i ciniti sud i pravdu na zemlji.
6. U Njegove dane spasce se Juda, i Izrailj ce stanovati u miru, i ovo mu je ime kojim ce se zvati: Gospod pravda nasa.
7. Zato, evo, idu dani, govori Gospod, u koje se nece vise govoriti: Tako da je ziv Gospod, koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;
8. Nego: Tako da je ziv Gospod, koji je izveo i doveo seme doma Izrailjevog iz severne zemlje i iz svih zemalja u koje ih bejah razagnao. I oni ce sedeti u svojoj zemlji.
9. Radi proroka puca srce u meni, trepecu sve kosti moje, kao pijan sam i kao covek koga je osvojilo vino, Gospoda radi i Njegovih radi svetih reci.
10. Jer je zemlja puna preljubocinaca, i s kletava tuzi zemlja, posusise se pase u pustinji; trk je njihov zao i moc njihova neprava.
11. Jer i prorok i svestenik skvrne je, nalazim i u domu svom zlocu njihovu, govori Gospod.
12. Za to ce put njihov biti kao klizavica po tami, gde ce popuznuti i pasti; jer cu pustiti na njih zlo, godine pohodjenja njihovog, govori Gospod.
13. U proroka samarijskih video sam bezumlje, prorokovahu Valom, prelascivahu narod moj Izrailja;
14. Ali u proroka jerusalimskih vidim strahotu: cine preljubu i hode u lazi, ukrepljuju ruke zlikovcima da se niko ne vrati od svoje zloce; svi su mi kao Sodom, i stanovnici njegovi kao Gomor.
15. Zato ovako veli Gospod nad vojskama o tim prorocima: Evo, ja cu ih nahraniti pelenom i napojicu ih zuci; jer od proroka jerusalimskih izidje oskvrnjenje po svoj zemlji.
16. Ovako veli Gospod nad vojskama: Ne slusajte sta govore proroci koji vam prorokuju; varaju vas, govore utvare svog srca, ne iz usta Gospodnjih.
17. Jednako govore onima koji ne mare za me: Gospod je rekao: Imacete mir; i svakome koji ide po misli srca svog govore: Nece doci na vas zlo.
18. Jer ko je stajao u vecu Gospodnjem, i video ili cuo rec Njegovu? Ko je pazio na rec Njegovu i cuo?
19. Evo, vihor Gospodnji, gnev, izici ce vihor, koji ne prestaje, pasce na glavu bezboznicima.
20. Nece se odvratiti gnev Gospodnji dokle ne ucini i izvrsi sta je u srcu naumio; najposle cete razumeti to sasvim.
21. Ne slah tih proroka, a oni trcase; ne govorih im, a oni prorokovase.
22. Da su stajali u mom vecu, tada bi kazivali moje reci narodu mom, i odvracali bi ih s puta njihovog zlog i od zloce dela njihovih.
23. Jesam li ja Bog iz bliza, govori Gospod, a nisam Bog i iz daleka?
24. Moze li se ko sakriti na tajno mesto da ga ja ne vidim? Govori Gospod; ne ispunjam li ja nebo i zemlju? Govori Gospod.
25. Cujem sta govore ti proroci koji u ime moje prorokuju laz govoreci: Snio sam, snio sam.
26. Dokle ce to biti u srcu prorocima koji prorokuju laz, i prevaru srca svog prorokuju?
27. Koji misle da ce uciniti da narod moj zaboravi ime moje uza sne njihove, koje pripovedaju jedan drugom, kao sto zaboravise oci njihovi ime moje uz Vala.
28. Prorok koji sni, neka pripoveda san; a u koga je rec moja, neka govori rec moju istinito; sta ce pleva sa psenicom? Govori Gospod.
29. Nije li rec moja kao oganj, govori Gospod, i kao malj koji razbija kamen?
30. Za to, evo me na te proroke, govori Gospod, koji kradu moje reci jedan od drugog.
31. Evo me na te proroke, veli Gospod, koji dizu jezik svoj i govore: On veli.
32. Evo me na one koji prorokuju lazne sne, veli Gospod, i pripovedajuci ih zavode narod moj lazima svojim i hitrinom svojom; a ja ih nisam poslao niti sam im zapovedio; i nece nista pomoci tome narodu, govori Gospod.
33. Ako te zapita ovaj narod ili koji prorok ili svestenik govoreci: Kako je breme Gospodnje? Tada im reci: Kako breme? Ostavicu vas, govori Gospod.
34. A proroka i svestenika i narod koji rece: Breme Gospodnje, ja cu pokarati tog coveka i dom njegov.
35. Nego ovako govorite svaki bliznjemu svom i svaki bratu svom: Sta odgovori Gospod? I: Sta rece Gospod?
36. A bremena Gospodnjeg ne pominjite vise, jer ce svakome biti breme rec njegova, jer izvrcete reci Boga Zivoga, Gospoda nad vojskama, Boga naseg.
37. Ovako reci proroku: Sta ti odgovori Gospod? I sta ti rece Gospod?
38. Ali kad kazete: Breme Gospodnje, zato ovako veli Gospod: Sta govorite tu rec: Breme Gospodnje, a ja slah k vama da vam kazu: Ne govorite: Breme Gospodnje,
39. Zato evo me, ja cu vas zaboraviti sasvim i odbacicu od sebe vas i grad koji sam dao vama i ocima vasim.
40. I navalicu na vas porugu vecnu i sramotu vecnu koja se nece zaboraviti.
