1. Rec koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreci:
2. Ustani, i sidji u kucu loncarevu, i onde cu ti kazati reci svoje.
3. Tada sidjoh u kucu loncarevu, i gle, on radjase posao na svom kolu.
4. I pokvari se u ruci loncaru sud koji gradjase od kala, pa nacini iznova od njega drugi sud, kako bese volja loncaru da nacini.
5. Tada dodje mi rec Gospodnja govoreci:
6. Ne mogu li ciniti od vas kao ovaj loncar, dome Izrailjev? Govori Gospod; gle, sta je kao u ruci loncarevoj, to ste vi u mojoj ruci, dome Izrailjev.
7. Kad bih rekao za narod i za carstvo da ga istrebim i razorim i zatrem;
8. Ako se obrati narod oda zla, za koje bih rekao, i meni ce biti zao sa zla koje misljah da mu ucinim.
9. A kad bih rekao za narod i za carstva da ga sazidam i nasadim;
10. Ako ucini sta je zlo preda mnom ne slusajuci glas moj, i meni ce biti zao dobra koje rekoh da mu ucinim.
11. Zato sada reci Judejcima i Jerusalimljanima govoreci: Ovako veli Gospod: Evo spremam na vas zlo, i mislim misli na vas; vratite se, dakle, svaki sa svog puta zlog, i popravite puteve svoje i dela svoja.
12. A oni rekose: Nema nista od toga, nego cemo ici za svojim mislima i cinicemo svaki po misli srca svog zlog.
13. Zato ovako govori Gospod: Pitajte po narodima je li ko cuo takvo sta? Grdilo veliko ucini devojka Izrailjeva.
14. Ostavlja li sneg livanski sa stene moja polja? Ostavljaju li se vode studene, koje teku?
15. A narod moj mene zaboravi, kadi tastini, i spoticu se na svojim putevima, na starim stazama, da hode stazama puta neporavnjenog,
16. Da bih obratio zemlju njihovu u pustos, na vecnu sramotu, da se cudi ko god prodje preko nje i mase glavom svojom.
17. Kao ustokom razmetnucu ih pred neprijateljem; ledja a ne lice pokazacu im u nevolji njihovoj.
18. A oni rekose: Hodite da smislimo sta Jeremiji, jer nece nestati zakona svesteniku ni saveta mudracu ni reci proroku; hodite, ubijmo ga jezikom i ne pazimo na reci njegove.
19. Pazi na me, Gospode, i cuj glas mojih protivnika.
20. Eda li ce se zlo vratiti za dobro, kad mi kopaju jamu? Opomeni se da sam stajao pred Tobom govoreci za njihovo dobro, da bih odvratio gnev Tvoj od njih.
21. Zato predaj sinove njihove gladi i ucini da izginu od maca, i zene njihove da budu sirote i udove, i muzevi njihovi da se pogube, mladice njihove da pobije mac u boju.
22. Neka se cuje vika iz kuca njihovih, kad dovedes na njih vojsku iznenada; jer iskopase jamu da me uhvate, i zamke namestise nogama mojim.
23. A Ti, Gospode, znas sve sto su naumili meni da me ubiju, nemoj im oprostiti bezakonja ni greh njihov izbrisati ispred sebe; nego neka popadaju pred Tobom, u gnevu svom radi suprot njima.
