1. Potom dodje mi rec Gospodnja govoreci:
2. Nemoj se zeniti, i da nemas sinove ni kceri na tom mestu.
3. Jer ovako govori Gospod za sinove i kceri sto se rode na tom mestu i za matere njihove koje ih rode, i za oce njihove koji ih rode u toj zemlji:
4. Ljutom ce smrcu pomreti, nece biti oplakani niti ce se pogrepsti, bice gnoj po zemlji, i od maca i od gladi izginuce, i mrtva ce telesa njihova biti hrana pticama nebeskim i zverima zemaljskim.
5. Jer ovako govori Gospod: Ne ulazi u kucu u kojoj je zalost, i ne idi da places niti ih zali; jer sam uzeo mir svoj od tog naroda, govori Gospod, milost i zaljenje.
6. Pomrece mali i veliki u ovoj zemlji, nece biti pogrebeni niti ce se oplakati, niti ce se ko rezati ni glave strici za njima.
7. Nece im se dati hleba u zalosti da se potese za mrtvim, niti ce ih napojiti iz case radi utehe za ocem ili za materom.
8. Tako ne ulazi u kucu u kojoj je zalost da sedis s njima da jedes i pijes.
9. Jer ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo, ja cu uciniti da na ovom mestu pred vasim ocima i za vasih dana ne bude glasa radosnog ni glasa veselog, glasa zenikovog ni glasa nevestinog.
10. A kad kazes tom narodu sve ove reci, ako ti kazu: Zasto izrece Gospod sve to veliko zlo na nas? I kakvo je bezakonje nase ili kakav je greh nas, kojim zgresismo Gospodu Bogu svom?
11. Tada im reci: Jer oci vasi ostavise mene, govori Gospod, i idose za drugim bogovima i sluzise im i klanjase im se, a mene ostavise i zakon moj ne drzase;
12. A vi jos gore cinite nego oci vasi, jer eto idete svaki po misli srca svog zlog ne slusajuci mene.
13. Zato cu vas izbaciti iz ove zemlje u zemlju koje ne poznaste ni vi ni oci vasi, i onde cete sluziti drugim bogovima dan i noc dokle vam ne ucinim milost.
14. Zato, evo, idu dani, govori Gospod, kad se nece vise govoriti: Tako da je ziv Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje misirske;
15. Nego: Tako da je ziv Gospod koji je izveo sinove Izrailjeve iz zemlje severne i iz svih zemalja u koje ih bese razagnao! Jer cu ih opet dovesti u zemlju njihovu koju sam dao ocima njihovim.
16. Gle, ja cu poslati mnoge ribare, govori Gospod, da ih love, i posle cu poslati mnoge lovce da ih love po svakoj gori i po svakom humu i po raselinama kamenim.
17. Jer oci moje paze na sve puteve njihove, nisu sakriveni od mene, niti je bezakonje njihovo zaklonjeno od mojih ociju.
18. I platicu im prvo dvojinom za bezakonje njihovo i za greh njihov, sto oskvrnise zemlju moju strvima gadova svojih, i nasledstvo moje napunise gnusobama svojim.
19. Gospode, kreposti moja i grade moj i utociste moje u nevolji, k Tebi ce doci narodi od krajeva zemaljskih, i reci ce: Doista oci nasi imase laz, i tastinu i sto ni malo ne pomaze.
20. Eda li ce covek naciniti sebi bogove, koji ipak nisu bogovi?
21. Zato, evo, ja cu ih nauciti sada, pokazacu im ruku svoju i silu svoju, da poznadu da mi je ime Gospod.
