1. I rece mi Gospod: Da stane Mojsije i Samuilo preda me, ne bi se dusa moja obratila k tom narodu; oteraj ih ispred mene, i neka odlaze.
2. I ako ti kazu: Kuda cemo ici? Tada im reci: Ovako veli Gospod: ko je za smrt, na smrt; ko je za mac, pod mac; ko za glad, na glad; ko za ropstvo, u ropstvo.
3. I pusticu na njih cetvoro, govori Gospod: Mac, da ih ubija, i pse, da ih razvlace, i ptice nebeske i zveri zemaljske, da ih jedu i istrebe.
4. I dacu ih da se potucaju po svim carstvima zemaljskim radi Manasije sina Jezekijinog cara Judinog za ono sto je ucinio u Jerusalimu.
5. Jer ko bi se smilovao na tebe, Jerusalime? Ko li bi te pozalio? Ko li bi dosao da zapita kako ti je?
6. Ti si me ostavio, govori Gospod, otisao si natrag; zato cu mahnuti rukom svojom na te i pogubicu te; dosadi mi zaliti.
7. Zato cu ih izvijati vijacom na vratima zemaljskim, ucinicu ih sirotima, potrcu narod svoj, jer se ne vracaju s puteva svojih.
8. Vise ce mi biti udovica njegovih nego peska morskog, dovescu im na majke momacke zatirace u podne, i pusticu iznenada na njih smetnju i strahotu.
9. Iznemoci ce koja je rodila sedmoro i ispustice dusu, sunce ce joj zaci jos za dana, sramice se i stidece se, a ostatak cu njihov dati pod mac pred neprijateljima njihovim, govori Gospod.
10. Tesko meni, majko moja, sto si me rodila da se sa mnom prepire i da se sa mnom svadja sva zemlja; ne davah u zajam niti mi davase u zajam, i opet me svi proklinju.
11. Gospod rece: Doista, ostatku ce tvom biti dobro, i branicu te od neprijatelja, kad budes u nevolji i u teskobi.
12. Eda li ce gvozdje slomiti gvozdje severno i bronzu?
13. Imanje tvoje i blago tvoje dacu da se razgrabi bez cene po svim medjama tvojim, i to za sve grehe tvoje.
14. I odvescu te s neprijateljima tvojim u zemlju koje ne poznajes, jer se raspalio oganj od gneva mog, i gorece nad vama.
15. Ti znas, Gospode, opomeni me se i pohodi me i osveti me od onih koji me gone; nemoj me zgrabiti dokle se ustezes od gneva; znaj da podnosim rug tebe radi.
16. Kad se nadjose reci Tvoje, pojedoh ih, i rec Tvoja bi mi radost i veselje srcu mom, jer je ime Tvoje prizvano na me, Gospode Boze nad vojskama.
17. Ne sedim u vecu podsmevackom niti se s njima veselim; sedim sam radi ruke Tvoje, jer si me napunio srdnje.
18. Zasto bol moj jednako traje? I zasto je rana moja smrtna, te nece da se isceli? Hoces li mi biti kao varalica, kao voda nepostojana?
19. Zato ovako veli Gospod: Ako se obratis, ja cu te opet postaviti da stojis preda mnom, ako odvojis sto je dragoceno od rdjavog, bices kao usta moja; oni neka se obrate k tebi, a ti se ne obracaj k njima.
20. I ucinicu da budes tom narodu kao jak zid bronzani, i udarace na te, ali te nece nadvladati; jer sam ja s tobom da te cuvam i izbavljam, govori Gospod.
21. I izbavicu te iz ruku zlih ljudi, i iskupicu te iz ruku nasilnickih.
