1. Rec Gospodnja koja dodje Jeremiji o susi.
2. Juda tuzi, i vrata su mu zalosna; leze na zemlji u crno zaviti; vika iz Jerusalima podize se.
3. Najveci izmedju njih salju najmanje na vodu; dosavsi na studence ne nalaze vode, vracaju se s praznim sudovima svojim, stide se i srame se i pokrivaju glavu svoju.
4. Zemlja je ispucala, jer ne bese dazda na zemlji; zato se tezaci stide i pokrivaju glavu svoju.
5. I kosuta u polju ostavlja mlade svoje, jer nema trave.
6. I divlji magarci stojeci na visovima vuku u se vetar kao zmajevi, oci im iscilese, jer nema trave.
7. Kad bezakonja nasa svedoce na nas, Gospode, ucini radi imena svog; jer je mnogo odmeta nasih, Tebi sagresismo.
8. Nado Izrailjeva! Spasitelju njegov u nevolji! Zasto si kao tudjin u ovoj zemlji i kao putnik koji se svrati da prenoci?
9. Zasto si kao umoran covek, kao junak, koji ne moze izbaviti? Ta, Ti si usred nas, Gospode, i ime je Tvoje prizvano na nas; nemoj nas ostaviti.
10. Ovako govori Gospod za narod ovaj: Milo im je da se skitaju, ne ustavljaju noge svoje, zato nisu mili Gospodu; sada ce se opomenuti bezakonja njihova i pohodice grehe njihove.
11. Potom rece mi Gospod: Ne moli se za taj narod da bi mu bilo dobro.
12. Ako ce i postiti, necu uslisiti vike njihove; i ako ce prineti zrtve paljenice i dar, nece mi to ugoditi, nego macem i gladju i pomorom pomoricu ih.
13. Tada rekoh: Oh, Gospode Gospode, evo, proroci im govore: Necete videti maca, i nece biti gladi u vas, nego cu vam dati mir pouzdan na ovom mestu.
14. A Gospod mi rece: Laz prorokuju ti proroci u moje ime, nisam ih poslao, niti sam im zapovedio, niti sam im govorio; lazne utvare i gatanje i nistavilo i prevaru srca svog oni vam prorokuju.
15. Zato ovako veli Gospod za proroke koji prorokuju u moje ime, a ja ih nisam poslao, i govore: Nece biti maca ni gladi u ovoj zemlji: od maca i gladi izginuce ti proroci.
16. A narod ovaj, kome oni prorokuju, bice povaljan po ulicama jerusalimskim od gladi i maca, i nece biti nikoga da ih pogrebe, njih, zene njihove i sinove njihove i kceri njihove; tako cu izliti na njih zlocu njihovu.
17. Reci im dakle ovu rec: Neka oci moje liju suze danju i nocu i neka ne prestaju, jer devojka, kci mog naroda satre se veoma, od udarca preljutog.
18. Ako izidjem u polje, eto pobijenih macem; ako udjem u grad, eto iznemoglih od gladi; jer i prorok i svestenik otidose u zemlju koju ne znaju.
19. Eda li si sasvim odbacio Judu? Eda li je omrzao dusi Tvojoj Sion? Zasto si nas udario tako da nam nema leka? Cekasmo mir, ali nema dobra; i vreme da ozdravimo, a gle, strah.
20. Priznajemo, Gospode, zlocu svoju, bezakonje otaca svojih, zgresili smo Ti.
21. Nemoj nas odbaciti radi imena svog; nemoj naruziti prestola slave svoje, opomeni se zaveta svog s nama, nemoj ga ukinuti.
22. Ima li medju tastinama u naroda koji da daje dazd? Ili nebesa, daju li sitan dazd? Nisi li Ti to, Gospode Boze nas? Zato Tebe cekamo, jer Ti cinis sve to.
