1. Rec koja dodje Jeremiji od Gospoda govoreci:
2. Slusajte reci ovog zaveta, i kazujte ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
3. I reci im: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Proklet da je ko ne poslusa reci ovog zaveta,
4. Koji zapovedih ocima vasim kad ih izvedoh iz zemlje misirske, iz peci gvozdene, govoreci: Slusajte glas moj i tvorite ovo sve kako vam zapovedam, pa cete mi biti narod i ja cu vam biti Bog,
5. Da bih ispunio zakletvu kojom se zakleh ocima vasim da cu im dati zemlju u kojoj tece mleko i med, kako se vidi danas. A ja odgovorih i rekoh: Amin, Gospode.
6. Po tom rece mi Gospod: Kazuj sve ove reci po gradovima Judinim i po ulicama jerusalimskim govoreci: Slusajte reci ovog zaveta, i izvrsujte ih.
7. Jer tvrdo zasvedocavah ocima vasim od kad ih izvedoh iz zemlje misirske do danas, zarana jednako govoreci: Slusajte glas moj.
8. Ali ne poslusase i ne prignuse uha svog, nego hodise svaki za mislima zlog srca svog; za to pustih na njih sve reci ovog zaveta, koji zapovedih da vrse, a oni ne vrsise.
9. Tada mi rece Gospod: Buna je medju ljudima Judinim i stanovnicima jerusalimskim.
10. Vratili su se na bezakonja starih svojih, koji ne htese slusati moje reci, i idu za drugim bogovima, te im sluze; dom Izrailjev i dom Judin pokvarise zavet moj, koji ucinih s ocima njihovim.
11. Zato ovako veli Gospod: Evo, ja cu pustiti na njih zlo, iz kog nece moci izaci, i vapice k meni, ali ih necu uslisiti.
12. Tada ce gradovi Judini i stanovnici jerusalimski ici i vapiti k bogovima kojima kade, ali im nece pomoci u nevolji njihovoj.
13. Jer imas bogova, Juda, koliko gradova, i koliko ima ulica u Jerusalimu, toliko podigoste oltara sramotnih, oltara da kadite Valu.
14. Ti se dakle ne moli za taj narod, i ne podizi vike ni molbe za njih, jer ih necu uslisiti kad zavape k meni u nevolji svojoj.
15. Sta ce mili moj u domu mom, kad cini grdilo s mnogima, i sveto meso otide od tebe, i veselis se kad zlo cinis?
16. Gospod te nazva maslinom zelenom, lepom radi dobrog roda; ali s hukom velikog vetra raspali oganj oko nje, i grane joj se polomise.
17. Jer Gospod nad vojskama, koji te je posadio, izrece zlo po te, za zlocu doma Izrailjevog i doma Judinog, koju cinise medju sobom da bi me razgnevili kadeci Valu.
18. Gospod mi objavi, te znam; Ti mi pokaza dela njihova.
19. A ja bejah kao jagnje i tele koje se vodi na klanje, jer ne znah da se dogovaraju na me: Oborimo drvo s rodom njegovim, i istrebimo ga iz zemlje zivih, da mu se ime ne spominje vise.
20. Ali, Gospode nad vojskama, Sudijo pravedni, koji ispitujes bubrege i srce, daj da vidim osvetu Tvoju na njima, jer Tebi kazah parbu svoju.
21. Zato ovako veli Gospod za Anatocane, koji traze dusu tvoju govoreci: Ne prorokuj u ime Gospodnje, da ne pogines od nasih ruku;
22. Zato ovako veli Gospod nad vojskama: Evo, ja cu ih pohoditi; mladici ce njihovi izginuti od maca, sinovi njihovi i kceri njihove izginuce od gladi.
23. I nece biti od njih ostatka; jer cu pustiti zlo na Anatocane kad ih pohodim.
