1. Slusajte rec koju vam govori Gospod, dome Izrailjev.
2. Ovako veli Gospod: Ne ucite se putu kojim idu narodi, i od znaka nebeskih ne plasite se, jer se od njih plase narodi.
3. Jer su uredbe u naroda tastina, jer seku drvo u sumi, delo ruku umetnickih sekirom;
4. Srebrom i zlatom ukrasuju ga, klinima i cekicima utvrdjuju ga da se ne pomice;
5. Stoje pravo kao palme, ne govore; treba ih nositi, jer ne mogu ici; ne boj ih se, jer ne mogu zla uciniti, a ne mogu ni dobra uciniti.
6. Niko nije kao Ti, Gospode; velik si i veliko je ime Tvoje u sili.
7. Ko se ne bi Tebe bojao, care nad narodima! Jer Tebi to pripada; jer medju svim mudracima u naroda i u svim carstvima njihovim nema takvog kakav si Ti.
8. Nego su svi ludi i bezumni, drvo je nauka o tastini.
9. Srebro kovano donosi se iz Tarsisa i zlato iz Ufaza, delo umetnicko i ruku zlatarskih, odelo im je od porfire i skerleta, sve je delo umetnicko.
10. A Gospod je pravi Bog, Bog zivi i car vecni, od Njegove srdnje trese se zemlja, i gnev Njegov ne mogu podneti narodi.
11. Ovako im recite: Bogovi, koji nisu nacinili nebo ni zemlju, nestace sa zemlje i ispod neba.
12. On je nacinio zemlju silom svojom, utvrdio vasiljenu mudroscu svojom, i razumom svojim razastro nebesa;
13. On kad pusti glas svoj, buce vode na nebesima, podize paru s krajeva zemaljskih, pusta munje s dazdem, i izvodi vetar iz staja njegovih.
14. Svaki covek posta bezuman od znanja, svaki se zlatar osramoti likom rezanim, jer su laz liveni likovi njegovi, i nema duha u njima.
15. Tastina su, delo prevarno; kad ih pohodim, poginuce.
16. Nije takav deo Jakovljev, jer je Tvorac svemu, i Izrailj Mu je nasledstvo, ime Mu je Gospod nad vojskama.
17. Pokupi iz zemlje trg svoj ti, koja sedis u gradu.
18. Jer ovako veli Gospod: Gle, ja cu izbaciti kao pracom stanovnike ove zemlje, i pritesnicu ih da osete.
19. Tesko meni od muke moje, reci ce; ljuta je rana moja; a ja rekoh: To je bol, treba da ga podnosim.
20. Moj je sator opustosen i sva uza moja pokidana, sinovi moji otidose od mene i nema ih, nema vise nikoga da razapne sator moj i digne zavese moje.
21. Jer pastiri postase bezumni i Gospoda ne trazise; zato ne bise srecni, i sve se stado njihovo rasprsa.
22. Gle, ide glas i vreva velika iz severne zemlje da obrati gradove Judine u pustos, u stan zmajevski.
23. Znam, Gospode, da put covecji nije u njegovoj vlasti niti je coveku koji hodi u vlasti da upravlja koracima svojim.
24. Karaj me, Gospode, ali s merom, ne u gnevu svom, da me ne bi zatro.
25. Izlij gnev svoj na narode koji Te ne poznaju, i na plemena koja ne prizivaju ime Tvoje, jer prozdrese Jakova, prozdrese ga da ga nema, i naselje njegovo opustese.
