1. O, da bi glava moja bila voda, a oci moje izvori suzni! Da placem danju i nocu za pobijenima kceri naroda svog.
2. O, da mi je u pustinji stanak putnicki! Da ostavim narod svoj i da otidem od njih, jer su svi preljubocinci, zbor nevernicki;
3. I zapinju jezik svoj kao luk da lazu, i osilise na zemlji, ali ne za istinu, nego idu iz zla u zlo, niti znaju za me, govori Gospod.
4. Cuvajte se svaki prijatelja svog i ni jednom bratu ne verujte; jer svaki brat radi da potkine drugog, i svaki prijatelj ide te opada.
5. I svaki vara prijatelja svog i ne govori istine, uce jezik svoj da govori laz, muce se da cine zlo.
6. Stan ti je usred prevare; radi prevare nece da znaju za me, govori Gospod.
7. Zato ovako govori Gospod nad vojskama: Gle, pretopicu ih, i okusacu ih; jer sta bih cinio radi kceri naroda svog?
8. Jezik im je strela smrtna, govori prevaru; ustima govore o miru s prijateljem svojim, a u srcu namestaju zasedu.
9. Zato li ih necu pohoditi? Govori Gospod; dusa moja nece li se osvetiti takvom narodu?
10. Za ovim gorama udaricu u plac i u ridanje, i za torovima u pustinji u naricanje; jer izgorese da niko ne prolazi niti se cuje glas od stada, i ptice nebeske i stoka pobegose i otidose.
11. I obraticu Jerusalim u gomilu, u stan zmajevski; i gradove Judine obraticu u pustos, da nece niko onuda ziveti.
12. Ko je mudar da bi razumeo? I kome govorise usta Gospodnja, da bi objavio zasto zemlja propade i izgore kao pustinja da niko ne prolazi?
13. Jer Gospod rece: Sto ostavise zakon moj, koji metnuh pred njih, i ne slusase glas moj i ne hodise za njim,
14. Nego hodise za mislima srca svog i za Valima, cemu ih naucise oci njihovi,
15. Za to ovako veli Gospod nad vojskama, Bog Izrailjev: Evo ja cu nahraniti taj narod pelenom i napojicu ih zuci.
16. I rasejacu ih medju narode, kojih ne poznavase ni oni ni oci njihovi; i pustacu za njima mac dokle ih ne istrebim.
17. Ovako veli Gospod nad vojskama: Gledajte i zovite narikace neka dodju, i posljite po veste neka dodju,
18. I neka brze naricu za nama, da se rone suze od ociju nasih, i od vedja nasih da tece voda.
19. Jer se glasno ridanje cu od Siona: Kako propadosmo! Posramismo se vrlo, jer se rastavljamo sa zemljom, jer obaraju stanove nase.
20. Zato, zene, cujte rec Gospodnju i neka primi uho vase rec usta Njegovih, i ucite kceri svoje ridati i jedna drugu naricati.
21. Jer se pope smrt na prozore nase i udje u dvorove nase da istrebi decu s ulica i mladice s puteva.
22. Reci: Ovako govori Gospod: i mrtva ce telesa ljudska lezati kao gnoj po njivi i kao rukoveti za zeteocem, kojih niko ne kupi.
23. Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudroscu svojom, ni jaki da se ne hvali snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim.
24. Nego ko se hvali, neka se hvali tim sto razume i poznaje mene da sam ja Gospod koji cinim milost i sud i pravdu na zemlji, jer mi je to milo, govori Gospod.
25. Eto, idu dani, veli Gospod, kad cu pohoditi sve, obrezane i neobrezane,
26. Misirce i Judejce i Edomce i sinove Amonove i Moavce i sve koji se s kraja strizu, koji zive u pustinji; jer su svi ti narodi neobrezani, i sav je dom Izrailjev neobrezanog srca.
