1. Skupite se iz Jerusalima, sinovi Venijaminovi, i u Tekuji zatrubite u trubu, i podignite znak ognjen nad Vet-Akeremom, jer se vidi zlo od severa i velika pogibao.
2. Ucinih kcer sionsku da je kao lepa i nezna devojka.
3. K njoj ce doci pastiri sa stadima svojim, razapece oko nje satore, svaki ce opasti svoje mesto.
4. Spremite rat na nju, ustanite da udarimo u podne. Tesko nama, jer dan naze, i senke vecernje oduljase.
5. Ustanite da udarimo obnoc i razvalimo dvorove njene.
6. Jer ovako govori Gospod nad vojskama: Secite drva, i nacinite opkope prema Jerusalimu; to je grad koji treba pohoditi; koliki je god, nasilje je u njemu.
7. Kao sto izvor toci vodu svoju, tako on toci zlocu svoju; nasilje i otimanje cuje se u njemu, preda mnom su jednako bolovi i rane.
8. Popravi se, Jerusalime, da se ne otrgne dusa moja od tebe, da te ne obratim u pustinju, u zemlju gde se ne zivi.
9. Ovako govori Gospod nad vojskama: Ostatak ce se Izrailjev pabirciti kao vinova loza. Turaj ruku svoju kao berac u kotarice.
10. Kome cu govoriti i svedociti da cuju? Gle, uho im je neobrezano, te ne mogu cuti; gle, rec je Gospodnja njima podsmeh, nije im mila.
11. Za to sam pun gneva Gospodnjeg; iznemogoh ustezuci ga; prosucu ga na decu po ulicama i na sabrane mladice, i covek i zena uhvatice se, i stari i vremeniti.
12. I kuce ce njihove pripasti drugima, i njive i zene, kad mahnem rukom svojom na stanovnike ove zemlje, veli Gospod.
13. Jer od malog do velikog svi se dadose na lakomstvo, i prorok i svestenik, svi su varalice.
14. I lece rane kceri naroda mog ovlas, govoreci: Mir, mir; a mira nema.
15. Eda li se postidese sto cinise gad? Niti se postidese niti znaju za stid; za to ce popadati medju onima koji padaju; kad ih pohodim, popadace, veli Gospod.
16. Gospod rece ovako: Stanite na putevima i pogledajte, i pitajte za stare staze, koji je put dobar, pa idite po njemu, i naci cete mir dusi svojoj. A oni rekose: Necemo da idemo.
17. I postavih vam strazare govoreci: Pazite na glas trubni. A oni rekose: Necemo da pazimo.
18. Zato cujte, narodi, i poznaj, zbore, sta je medju njima.
19. Cuj, zemljo! Evo ja cu pustiti zlo na ovaj narod, plod misli njihovih, jer ne paze na moje reci, i odbacise zakon moj.
20. Sta ce mi tamjan, sto dolazi iz Save, i dobri cimet iz daleke zemlje? Zrtve vase paljenice nisu mi ugodne, niti su mi prinosi vasi mili.
21. Zato ovako govori Gospod: Evo ja cu metnuti ovom narodu smetnje, o koje ce se spotaci i ocevi i sinovi, sused i prijatelj mu, i poginuce.
22. Ovako govori Gospod: Evo narod ce doci iz zemlje severne, i velik ce narod ustati od krajeva zemaljskih.
23. Luk i koplje nosice, zestoki ce biti i nemilostivi, glas ce im bucati kao more, i jahace na konjima, spremni kao junaci da se biju s tobom, kceri sionska.
24. Kad cujemo glas o njemu, klonuce nam ruke, tuga ce nas spopasti i bolovi kao porodilju.
25. Ne izlazite u polje, i putem ne idite, jer je mac neprijateljev i strah unaokolo.
26. Kceri naroda mog, pripasi kostret i valjaj se u pepelu, zali kao za sinom jedincem i ridaj gorko, jer ce brzo doci na nas zatirac.
27. Postavih te da si strazara i grad narodu mom da doznajes i izvidjas put njihov.
28. Svi su odmetnici nad odmetnicima, idu te opadaju, bronza su i gvozdje, svi su pokvareni.
29. Izgorese mehovi, oganj sazeze olovo, uzalud se pretapa, jer se zla ne mogu odluciti.
30. Oni ce se zvati srebro lazno, jer ih Gospod odbaci.
