1. Prodjite po ulicama jerusalimskim, i vidite sada i razberite i potrazite po ulicama njegovim, hocete li naci coveka, ima li ko da cini sto je pravo i da trazi istinu, pa cu oprostiti.
2. Ako i govore: Tako da je ziv Gospod! Opet se krivo kunu.
3. Gospode! Ne gledaju li oci Tvoje na istinu! Bijes ih, ali ih ne boli; satires ih, ali nece da prime nauke, tvrdje im je lice od kamena, nece da se obrate.
4. I ja rekoh: Siromasi su, ludo rade, jer ne znaju put Gospodnji, zakon Boga svog.
5. Idem k vlasteljima, i njima cu govoriti, jer oni znaju put Gospodnji, zakon Boga svog; ali i oni izlomise jaram, pokidase sveze.
6. Za to ce ih pobiti lav iz sume, vuk ce ih vecernji potrti, ris ce vrebati kod gradova njihovih, ko god izidje iz njih bice rastrgnut, jer je mnogo greha njihovih i silni su odmeti njihovi.
7. Kako cu ti oprostiti to? Sinovi tvoji ostavise mene, i kunu se onima koji nisu bogovi. Kako ih nasitih, stadose ciniti preljubu, i u kucu kurvinu sticu se gomilom.
8. Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, svaki rze za zenom bliznjeg svog.
9. Za to li necu pohoditi? Veli Gospod, i dusa moja nece li se osvetiti takvom narodu?
10. Izadjite mu na zidove i razvalite, ali nemojte sasvim zatrti, skinite mu prevornice, jer nisu Gospodnje.
11. Jer me sasvim izneveri dom Izrailjev i dom Judin, veli Gospod.
12. Udarise u bah Gospodu i rekose: Nije tako, nece nas zlo zadesiti, i necemo videti maca ni gladi.
13. A ti proroci otici ce u vetar, i reci nema u njima, njima ce biti tako.
14. Zato ovako veli Gospod Gospod nad vojskama: Kad tako govorite, evo ja cu uciniti da reci moje u ustima tvojim budu kao oganj, a ovaj narod drva, te ce ih spaliti.
15. Gle, ja cu dovesti na vas narod iz daleka, dome Izrailjev, veli Gospod, narod jak, narod star, narod kome jezika neces znati niti ces razumeti sta govori;
16. Kome je tul kao grob otvoren, svi su jaki.
17. I pojesce letinu tvoju i hleb tvoj, sto sinovi tvoji i kceri tvoje htese jesti, pojesce ovce tvoje i goveda tvoja, pojesce vinovu lozu tvoju i smokve tvoje, i macem ce zatrti tvrde gradove tvoje u koje se uzdas.
18. Ali ni tada, veli Gospod, necu vas sasvim zatrti.
19. Jer kad kazete: Zasto nam cini Gospod Bog nas sve ovo? Tada im reci: Kako ostaviste mene i sluziste tudjim bogovima u zemlji svojoj, tako cete sluziti tudjincima u zemlji koja nije vasa.
20. Javite ovo u domu Jakovljevom, i oglasite u Judi, govoreci:
21. Cujte ovo, ludi i bezumni narode, koji imate oci, a ne vidite, koji imate usi, a ne cujete.
22. Mene li se necete bojati? Veli Gospod; od mene li necete drhtati? Koji postavih pesak moru za medju vecnom naredbom, i nece preci preko nje; ako mu i ustaju vali, nece nadjacati, ako i buce, nece je preci.
23. Ali je u naroda ovog srce uporno i nepokorno; odstupise i otidose.
24. Niti rekose u srcu svom: Bojmo se Gospoda Boga svog, koji nam daje dazd rani i pozni na vreme, i cuva nam nedelje odredjene za zetvu.
25. Bezakonja vasa odvracaju to, i gresi vasi odbijaju dobro od vas.
26. Jer se nalaze u narodu mom bezboznici, koji vrebaju kao pticari kad se pritaje, mecu zamke da hvataju ljude.
27. Kao krletka puna ptica tako su kuce njihove pune prevare; zato postase veliki i obogatise.
28. Ugojise se, sjaju se, mimoilaze zlo, ne cine pravde ni sirocetu, i opet im je dobro, i ne daju pravice ubogima.
29. Zato li necu pohoditi? Veli Gospod, i dusa moja nece li se osvetiti takvom narodu?
30. Cudo i strahota biva u zemlji.
31. Proroci prorokuju lazno, i svestenici gospoduju preko njih, i narodu je mom to milo. A sta cete raditi na posledak?
