1. Govore: Ako ko pusti zenu svoju, i ona otisavsi od njega uda se za drugog, hoce li se onaj vratiti k njoj? Ne bi li se sasvim oskvrnila ona zemlja? A ti si se kurvala s mnogim milosnicima; ali opet vrati se k meni, veli Gospod.
2. Podigni oci svoje k visinama, i pogledaj gde se nisi kurvala; na putevima si sedela cekajuci ih kao Arapin u pustinji, i oskvrnila si zemlju kurvarstvom svojim i zlocom svojom.
3. Zato se ustavise dazdi, i ne bi poznog dazda; ali u tebe bese celo zene kurve, i ne hte se stideti.
4. Hoces li odsele vikati k meni: Oce moj, Ti si vodj mladosti moje?
5. Hoce li se srditi jednako? Hoce li se gneviti do veka? Eto, govoris, a cinis zlo koliko god mozes.
6. Jos mi rece Gospod za vremena cara Josije: Jesi li video sta ucini odmetnica, Izrailj? Kako odlazi na svako visoko brdo i pod svako zeleno drvo, i kurva se onde.
7. I, posto ucini sve to, rekoh: Vrati se k meni; ali se ne vrati; i to vide nevernica, sestra njena, Juda.
8. I svide mi se za sve to sto ucini preljubu odmetnica Izrailj da je pustim i dam joj knjigu raspusnu; ali se ne poboja nevernica sestra joj Juda, nego otide, te se i ona prokurva.
9. I sramotnije kurvanjem svojim oskvrni zemlju, jer cinjase preljubu s kamenom i s drvetom.
10. I kod svega toga ne vrati se k meni nevernica sestra joj Juda svim srcem svojim, nego lazno, govori Gospod.
11. Za to mi rece Gospod: Odmetnica Izrailj opravda se vise nego nevernica Juda.
12. Idi i vici ove reci k severu, i reci: Vrati se, odmetnice Izrailju, veli Gospod, i necu pustiti da padne gnev moj na vas, jer sam milostiv, veli Gospod, necu se gneviti do veka.
13. Samo poznaj bezakonje svoje, da si se odmetnula Gospodu Bogu svom, te si tumarala k tudjima pod svako drvo zeleno, i niste slusali glas moj, veli Gospod.
14. Obratite se, sinovi odmetnici, veli Gospod, jer sam ja muz vas, i uzecu vas, jednog iz grada i dva iz porodice, i odvescu vas u Sion.
15. I dacu vam pastire po srcu svom, koji ce vas pasti znanjem i razumom.
16. I kad se umnozite i narodite u zemlji, onda se, veli Gospod, nece vise govoriti: Kovceg zaveta Gospodnjeg; niti ce im dolaziti na um niti ce ga pominjati, niti ce hoditi k njemu, niti ce ga vise opravljati.
17. U to ce se vreme Jerusalim zvati presto Gospodnji, i svi ce se narodi sabrati u nj, k imenu Gospodnjem u Jerusalimu, i nece vise ici po misli srca svog zlog.
18. U to ce vreme dom Judin ici s domom Izrailjevim, i doci ce zajedno iz zemlje severne u zemlju koju dadoh u nasledstvo ocima vasim.
19. Ali ja rekoh: Kako bih te postavio medju sinove i dao ti zemlju zeljenu, krasno nasledstvo mnostva naroda? I rekoh: Ti ces me zvati: Oce moj; i neces se odvratiti od mene.
20. Doista kao sto zena izneveri druga svog, tako izneveriste mene, dome Izrailjev, veli Gospod.
21. Glas po visokim mestima neka se cuje, plac, molbe sinova Izrailjevih, jer prevratise put svoj, zaboravise Gospoda Boga svog.
22. Vratite se, sinovi odmetnici, i iscelicu odmete vase. Evo, mi idemo k Tebi, jer si Ti Gospod Bog nas.
23. Doista, zaludu su humovi, mnostvo gora; doista, u Gospodu je Bogu nasem spasenje Izrailjevo.
24. Jer ta sramota prozdre trud otaca nasih od detinjstva naseg, ovce njihove i goveda njihova, sinove njihove i kceri njihove.
25. Lezimo u sramoti svojoj, i pokriva nas rug nas; jer Gospodu Bogu svom gresismo mi i oci nasi od detinjstva svog do danas, i ne slusasmo glas Gospoda Boga svog.
