1. Opet mi dodje rec Gospodnja govoreci:
2. Idi i vici Jerusalimu da cuje i govori: Ovako veli Gospod: Opominjem te se po milosti u mladosti tvojoj i po ljubavi o veridbi tvojoj, kad idjase za mnom po pustinji, i po zemlji gde se ne seje.
3. Izrailj bese svetinja Gospodu i prvina od rodova Njegovih; koji je jedjahu svi behu krivi, zlo dolazase na njih, veli Gospod.
4. Cujte rec Gospodnju, dome Jakovljev i sve porodice doma Izrailjevog.
5. Ovako veli Gospod: Kakvu nepravdu nadjose oci vasi u mene, te odstupise od mene, i pristase za nistavilom, i postase nistavi?
6. I ne rekose: Gde je Gospod koji nas je izveo iz zemlje misirske, koji nas je vodio po pustinji, po zemlji pustoj i punoj propasti, po zemlji suvoj i gde je sen smrtni, po zemlji preko koje niko nije hodio i u kojoj niko nije ziveo?
7. I kad vas dovedoh u zemlju rodnu da jedete rod njen i dobra njena, dosavsi oskvrniste zemlju moju i od nasledstva mog naciniste gad.
8. Svestenici ne rekose: Gde je Gospod? I koji se bave zakonom ne poznase me, i pastiri odustase me, i proroci prorokovase Valom i idose za stvarima zaludnim.
9. Za to cu se jos preti s vama, veli Gospod, i sa sinovima sinova vasih precu se.
10. Jer prodjite ostrva kitimska i vidite i posljite u Kidar, i razgledajte dobro, i vidite, je li bilo takvo sta:
11. Je li koji narod promenio bogove, ako i nisu bogovi? A moj narod promeni slavu svoju na stvar zaludnu.
12. Cudite se tome, nebesa, i zgrozite se i upropastite se! Veli Gospod.
13. Jer dva zla ucini moj narod: ostavise mene, izvor zive vode, i iskopase sebi studence, studence isprovaljivane, koji ne mogu da drze vode.
14. Je li Izrailj rob? Je li rob u kuci rodjen? Zasto posta grabez?
15. Rikase na nj lavici i dizase glas svoj, i obratise zemlju njegovu u pustos; gradovi su mu popaljeni, te nema nikoga da zivi u njima.
16. I sinovi nofski i tafneski opasose ti teme.
17. Nisi li to sam sebi ucinio ostavivsi Gospoda Boga svog kad te vodjase putem?
18. A sada sta ce ti put misirski da pijes vode siorske? Sta li ce ti put asirski da pijes vode iz reke?
19. Tvoja ce te zloca pokarati i tvoje ce te odmetanje prekoriti. Poznaj dakle i vidi da je zlo i gorko sto si ostavio Gospoda Boga svog i sto nema straha mog u tebi, veli Gospod Gospod nad vojskama.
20. Jer davno izlomih jaram tvoj i raskidoh sveze tvoje, i ti rece: Necu biti sluga; a na svaki visoki hum i pod svako zeleno drvo ides da se kurvas.
21. Ja te posadih, lozu izabranu, sve seme istinito; pa kako mi se promeni i izmetnu se odvoda od tudje loze?
22. Da se izmijes salitrom i uzmes mnogo sapuna, opet ce se poznavati bezakonje tvoje preda mnom, veli Gospod Gospod.
23. Kako mozes reci: Nisam se oskvrnio, nisam isao za Valima? Pogledaj put svoj po dolu; poznaj sta si ucinila, brza kamilo, koja ostavljas znake na svojim putevima.
24. Kao divlja magarica, koja je navikla na pustinju i po zelji duse svoje vuce u se vetar, kad navali, ko ce je vratiti? Koji je traze nece se umoriti, naci ce je u mesecu njenom.
25. Cuvaj nogu svoju, da nije bosa, i grlo svoje, da ne zedni. Ali ti velis: Od toga nema nista; ne, jer ljubim tudje, i za njima cu ici.
26. Kao sto se lupez posrami kad se uhvati, tako ce se posramiti dom Izrailjev, oni, carevi njihovi, knezovi njihovi, i svestenici njihovi i proroci njihovi,
27. Koji govore drvetu: Ti si otac moj; i kamenu: Ti si me rodio; jer mi okrenuse ledja, a ne lice; a kad su u nevolji govore: Ustani i izbavi nas.
28. A gde su bogovi tvoji koje si nacinio sebi? Neka ustanu, ako te mogu izbaviti kad si u nevolji, jer imas, Juda, bogova koliko gradova.
29. Zasto hocete da se pravdate sa mnom? Vi ste se svi odmetnuli od mene, veli Gospod.
30. Uzalud bih sinove vase, ne primise nauke; mac vas prozdre proroke vase kao lav koji davi.
31. O rode! Vidite rec Gospodnju; bejah li pustinja Izrailju ili mracna zemlja? Zasto govori moj narod: Gospodari smo, necemo vise doci k tebi?
32. Zaboravlja li devojka svoj nakit i nevesta ures svoj? A narod moj zaboravi me toliko dana da im nema broja.
33. Zasto govoris da je dobar tvoj put trazeci sta ljubis? Pa si i nevaljale zene naucio svojim putevima.
34. I jos na skutovima tvojim nalazi se krv siromaha pravih; ne nalazim kopajuci, nego je na svima njima.
35. A ti govoris: Nisam kriv, gnev se Njegov odvratio od mene. Evo ja cu se preti s tobom sto govoris: Nisam zgresio.
36. Zasto trckas tako menjajuci svoj put? Posramices se od Misirca kako si se posramio od Asirca.
37. Otici ces i odatle s rukama nad glavom svojom, jer Gospod odbacuje uzdanice tvoje, i neces biti srecan u njima.
