1. Pravednik mre, i niko ne mari; i pobozni se ljudi uzimaju, a niko se ne seca da se pred zlo uzima pravednik;
2. Dolazi u mir i pociva na postelji svojoj ko god hodi pravim putem.
3. A vi sinovi vracarini, rode kurvarski, koji se kurvate, pristupite ovamo.
4. Kim se rugate? Na koga razvaljujete usta i plazite jezik? Niste li sinovi prestupnicki, seme lazno?
5. Koji se upaljujete za lugovima, pod svakim zelenim drvetom, koljete sinove svoje u potocima, pod vrletima kamenim.
6. Deo ti je medju glatkim kamenjem potocnim; to je, to je tvoj deo; njemu lijes naliv svoj, prinosis dar; time li cu se umiriti?
7. Na gori visokoj i uzvisenoj meces postelju svoju; i onamo izlazis da prineses zrtvu.
8. I iza vrata i iza dovrataka meces spomen svoj; odstupivsi od mene otkrivas se, i izasavsi gore siris odar svoj, ugovaras s njima, mila ti je postelja njihova, gde ugledas mesto.
9. Ides k caru s uljem, s mnogim mirisima svojim; saljes poslanike svoje daleko i ponizujes se do groba.
10. Od dalekog puta svog umorna ne kazes: Zaludu. Nalazis zivot ruci svojoj, zato ne sustajes.
11. I od koga si se uplasila i koga si se pobojala, te si slagala i nisi se mene opominjala niti si marila? Sto ja cutah odavna, zato li me se ne bojis?
12. Ja cu objaviti tvoju pravdu i tvoja dela; ali ti nece pomoci.
13. Kad stanes vikati, neka te izbave oni koje si sabrala; ali ce ih sve vetar odneti, i uzece ih tastina. Ali ko se u me uzda, nasledice zemlju i dobice svetu goru moju.
14. I reci ce se: Poravnite, poravnite, pripravite put, uklonite smetnje s puta naroda mog.
15. Jer ovako govori Visoki i uzviseni, koji zivi u vecnosti, kome je ime Sveti: Na visini i u svetinji stanujem i s onim ko je skrusenog srca i smernog duha ozivljujuci duh smernih i ozivljujuci srce skrusenih.
16. Jer se necu jednako preti niti cu se doveka gneviti, jer bi iscezao preda mnom duh i duse koje sam stvorio.
17. Za bezakonje lakomosti njegove razgnevih se, i udarih ga, sakrih se i razgnevih se, jer odmetnuvsi se otide putem srca svog.
18. Vidim puteve njegove, ali cu ga isceliti, vodicu ga i dacu opet utehu njemu i njegovima koji tuze.
19. Ja stvaram plod usnama: mir, mir onome ko je daleko i ko je blizu, veli Gospod, i iscelicu ga.
20. A bezboznici su kao more uskolebano, koje se ne moze umiriti i voda njegova izmece necistocu i blato.
21. Nema mira bezboznicima, veli Bog moj.
