1. Ko verova propovedanju nasem, i misica Gospodnja kome se otkri?
2. Jer iznice pred Njim kao sibljika, i kao koren iz suve zemlje; ne bi oblicja ni lepote u Njega; i videsmo Ga, i ne bese nista na ocima, cega radi bismo Ga pozeleli.
3. Prezren bese i odbacen izmedju ljudi, bolnik i vican bolestima, i kao jedan od koga svak zaklanja lice, prezren da Ga nizasta ne uzimasmo.
4. A On bolesti nase nosi i nemoci nase uze na se, a mi misljasmo da je ranjen, da Ga Bog bije i muci.
5. Ali On bi ranjen za nase prestupe, izbijen za nasa bezakonja; kar bese na Njemu naseg mira radi, i ranom Njegovom mi se iscelismo.
6. Svi mi kao ovce zadjosmo, svaki nas se okrenu svojim putem, i Gospod pusti na Nj bezakonje svih nas.
7. Mucen bi i zlostavljen, ali ne otvori usta svojih; kao jagnje na zaklanje vodjen bi i kao ovca nema pred onim koji je strize ne otvori usta svojih.
8. Od teskobe i od suda uze se, a rod Njegov ko ce iskazati? Jer se istrze iz zemlje zivih i za prestupe naroda mog bi ranjen.
9. Odredise Mu grob sa zlocincima, ali na smrti bi s bogatim, jer ne ucini nepravdu, niti se nadje prevara u ustima Njegovim.
10. Ali Gospodu bi volja da Ga bije, i dade Ga na muke; kad polozi dusu svoju u prinos za greh, videce natrazje, produzice dane, i sta je Gospodu ugodno napredovace Njegovom rukom.
11. Videce trud duse svoje i nasitice se; pravedni sluga moj opravdace mnoge svojim poznanjem, i sam ce nositi bezakonja njihova.
12. Zato cu Mu dati deo za mnoge, i sa silnima ce deliti plen, jer je dao dusu svoju na smrt, i bi metnut medju zlocince, i sam nosi grehe mnogih, i za zlocince se moli.
