1. Probudi se, probudi se, obuci se u silu svoju, Sione; obuci krasne haljine svoje, Jerusalime grade sveti; jer nece vise uci u tebe neobrezani i necisti.
2. Otresi prah sa sebe, ustani, sedi, Jerusalime; skini okove s vrata svog, zarobljena kceri sionska.
3. Jer ovako veli Gospod: Zabadava se prodadoste, i iskupiste se bez novca.
4. Jer ovako veli Gospod Gospod: U Misir sidje moj narod pre da onde zive kao dosljaci, ali Misirci im cinise silu ni za sta.
5. A sada sta cu tu? veli Gospod. Jer je narod moj zaboravljen nizasta; koji vladaju njim, cvele ga, veli Gospod, i jednako svaki dan huli se na ime moje.
6. Zato ce poznati narod moj ime moje, zato ce poznati u onaj dan da sam ja koji govorim: Evo me.
7. Kako su krasne na gorama noge onog koji nosi dobre glase, koji oglasuje mir, koji javlja dobro, oglasuje spasenje, govori Sionu: Bog tvoj caruje.
8. Strazari ce tvoji podignuti glas, podignuce glas, i svi ce zapevati, jer ce ocima videti gde Gospod vodi natrag Sion.
9. Klikujte i pevajte, razvaline jerusalimske, jer Gospod utesi narod svoj, izbavi Jerusalim.
10. Zagali Gospod svetu misicu svoju pred svim narodima, da vide svi krajevi zemaljski spasenje Boga naseg.
11. Odstupite, odstupite, izadjite odatle, ne doticite se niceg necistog; izadjite ispred njega, ocistite se vi koji nosite sudove Gospodnje.
12. Jer necete izaci u hitnji, niti cete ici bezeci; jer ce Gospod ici pred vama, i zadnja vojska bice vam Bog Izrailjev.
13. Gle, sluga ce moj biti srecan, podignuce se i uzvisice se i proslavice se.
14. Kako se mnogi zacudise Tebi, sto bese nagrdjen u licu mimo svakog coveka, i u stasu mimo sinova covecjih,
15. Tako ce opet udiviti mnoge narode, carevi ce pred Njim zatisnuti usta svoja, jer ce videti sta im nije kazivano i razumece sta nisu slusali.
