1. Poslusajte me koji idete za pravdom, koji trazite Gospoda; pogledajte stenu iz koje ste iseceni, i duboku jamu iz koje ste iskopani;
2. Pogledajte Avrama, oca svog, i Saru, koja vas je rodila, kako ga inokosnog pozvah i blagoslovih ga i umnozih ga.
3. Jer ce Gospod utesiti Sion, utesice sve razvaline njegove, i pustinju njegovu ucinice da bude kao Edem i pustos njegova kao vrt Gospodnji, radost ce se i veselje nalaziti u njemu, zahvaljivanje i pevanje.
4. Poslusaj me, narode moj, i cuj me, rode moj; jer ce zakon od mene izaci i sud svoj postavicu da bude videlo narodima.
5. Blizu je pravda moja, izaci ce spasenje moje, i misice ce moje suditi narodima; mene ce ostrva cekati i u moju ce se misicu uzdati.
6. Podignite k nebu oci svoje i pogledajte dole na zemlju; jer ce nebesa isceznuti kao dim i zemlja ce kao haljina ovetsati, i koji na njoj zive pomrece takodje; a spasenje ce moje ostati doveka, a pravde moje nece nestati.
7. Poslusajte me koji znate pravdu, narode, kome je u srcu zakon moj. Ne bojte se ruzenja ljudskog i od huljenja njihovog ne plasite se.
8. Jer ce ih moljac izjesti kao haljinu, i kao vunu izjesce ih crv; a pravda moja ostaje doveka i spasenje moje od kolena na koleno.
9. Probudi se, probudi se, obuci se u silu, misico Gospodnja; probudi se kao u staro vreme, za narastaja proslih; nisi li ti isekla Ravu i ranila zmaja?
10. Nisi li ti isusila more, vodu bezdana velikog, od dubine morske nacinila put da prodju izbavljeni?
11. Tako oni koje iskupi Gospod neka se vrate i dodju u Sion pevajuci, i veselje vecno neka bude nad glavom njihovom; radost i veselje neka zadobiju, a zalost i uzdisanje neka bezi.
12. Ja, ja sam utesitelj vas; ko si ti da se bojis coveka smrtnog i sina covecjeg, koji je kao trava?
13. I zaboravio si Boga Tvorca svog, koji je razapeo nebesa i osnovao zemlju? I jednako se bojis svaki dan gneva onog koji te pritesnjuje kad se sprema da zatire? A gde je gnev onog koji pritesnjuje?
14. Brzo ce se oprostiti suzanj, nece umreti u jami, niti ce biti bez hleba.
15. Jer sam ja Gospod Bog tvoj, koji raskidam more, da valovi njegovi buce; Gospod nad vojskama ime mi je.
16. Ja ti metnuh u usta reci svoje i senom ruke svoje zaklonih te, da utvrdim nebesa i osnujem zemlju, i kazem Sionu: Ti si moj narod.
17. Probudi se, probudi se, ustani, Jerusalime! Koji si pio iz ruke Gospodnje casu gneva Njegovog, pio si, i talog iz strasne case ispio si.
18. Od svih sinova koje je rodio nijedan ga nije vodio, i od svih sinova koje je othranio nijedan ga nije prihvatio za ruku.
19. Ovo te dvoje zadesi; ko te pozali? Pustos i rasap, i glad i mac; ko ce te utesiti?
20. Sinovi tvoji obamrli leze po krajevima svih ulica kao bivo u mrezi puni gneva Gospodnjeg, i karanja Boga tvog.
21. Zato cuj ovo, nevoljni, i pijani, ne od vina.
22. Ovako veli Gospod tvoj, Gospod i Bog tvoj, koji brani svoj narod: Evo uzimam iz tvoje ruke casu strasnu, talog u casi gneva svog; neces vise piti.
23. Nego cu je dati u ruke onima koji te muce, koji govorise dusi tvojoj: Sagni se da predjemo, i ti si im podmetao ledja svoja da budu kao zemlja i kao ulica onima koji prelaze.
