1. Poslusajte me, ostrva, i pazite narodi daleki. Gospod me pozva od utrobe; od utrobe matere moje pomenu ime moje.
2. I ucinio je usta moja da su kao ostar mac, u senu ruke svoje sakri me; ucinio me je sjajnom strelom, i tulu svom sakri me.
3. I rece mi: Ti si sluga moj, u Izrailju cu se tobom proslaviti.
4. A ja rekoh: Uzalud se trudih, uzalud i naprazno potrosih silu svoju; ali opet sud je moj u Gospoda i posao moj u Boga mog.
5. A sada govori Gospod, koji me je sazdao od utrobe materine da sam Mu sluga, da Mu dovedem natrag Jakova; ako se Izrailj i ne sabere, opet cu se proslaviti pred Gospodom, i Bog ce moj biti sila moja.
6. I rece mi: Malo je da mi budes sluga da se podigne pleme Jakovljevo i da se vrati ostatak Izrailjev, nego te ucinih videlom narodima da budes moje spasenje do krajeva zemaljskih.
7. Ovako veli Gospod, Izbavitelj Izrailjev, Svetac njegov, onome koga preziru, na koga se gadi narod, sluzi onih koji gospodare: carevi ce videti i ustati, i knezovi ce se pokloniti radi Gospoda, koji je veran, radi Sveca Izrailjevog, koji te je izabrao.
8. Ovako veli Gospod: U vreme milosno uslisih te, i u dan spasenja pomogoh ti; i cuvacu te i dacu te da budes zavet narodu da utvrdis zemlju i nasledis opustelo nasledstvo;
9. Da kazes suznjima: Izadjite; onima koji su u mraku: Pokazite se. Oni ce pokraj puteva pasti, i pasa ce im biti po svim visokim mestima.
10. Nece biti gladni ni zedni, nece ih biti vrucina ni sunce; jer kome ih je zao, on ce ih voditi, i pokraj izvora vodenih provodice ih.
11. I sve gore svoje obraticu u puteve, i staze ce moje biti povisene.
12. Gle, ovi ce iz daleka doci, gle, i oni od severa i od zapada, i oni iz zemlje sinske.
13. Pevajte, nebesa, i veseli se, zemljo, podvikujte, gore, veselo; jer Gospod utesi svoj narod, i na nevoljnike svoje smilova se.
14. Ali Sion rece: Ostavi me Gospod, i zaboravi me Gospod.
15. Moze li zena zaboraviti porod svoj da se ne smiluje na cedo utrobe svoje? A da bi ga i zaboravila, ja necu zaboraviti tebe.
16. Gle, na dlanovima sam te izrezao; zidovi su tvoji jednako preda mnom.
17. Pohitace sinovi tvoji, a koji te raskopavase i pustosise, otici ce od tebe.
18. Podigni oci svoje unaokolo, i vidi: svi se oni skupljaju i idu k tebi. Tako bio ja ziv, veli Gospod, svima njima kao nakitom zaodenuces se, i uresices se njima kao nevesta.
19. Jer razvaline tvoje i pustoline i potrvena zemlja tvoja bice tada tesna za stanovnike kad se udalje oni koji te prozdirase.
20. I deca koju ces imati, posto si bila bez dece, reci ce da cujes: Tesno mi je ovo mesto, pomakni se da se mogu nastaniti.
21. A ti ces reci u srcu svom: Ko mi ih rodi, jer bejah sirota i inokosna, zarobljena i prognana? I ko ih othrani? Eto, ja bejah ostala sama, a gde oni behu?
22. Ovako veli Gospod Gospod: Evo, podignucu ruku svoju k narodima, i k plemenima cu podignuti zastavu svoju, i donece sinove tvoje u narucju, i kceri tvoje na ramenima ce se nositi.
23. I carevi ce biti hranitelji tvoji i carice njihove tvoje dojkinje, i klanjace ti se licem do zemlje, i prah s nogu tvojih lizace, i poznaces da sam ja Gospod, i da se nece osramotiti oni koji mene cekaju.
24. Hoce li se junaku uzeti plen i hoce li se oteti roblje pravednome?
25. Jer ovako govori Gospod: i roblje junaku uzece se i plen jakome otece se, jer cu se ja preti s onima koji se s tobom pru, i sinove tvoje ja cu izbaviti;
26. I koji ti krivo cine, nahranicu ih njihovim mesom i opice se svojom krvlju kao novim vinom; i poznace svako telo da sam ja Gospod Spasitelj tvoj i Izbavitelj tvoj, jaki Bog Jakovljev.
