1. Sidji i sedi u prah, devojko, kceri vavilonska; sedi na zemlju, nema prestola, kceri haldejska; jer se neces vise zvati nezna i ljupka.
2. Uzmi zrvnje, i melji brasno, otkrij kosu svoju, izuj se, zagali noge, idi preko reka.
3. Otkrice se golotinja tvoja, i videce se sramota tvoja; osveticu se, i niko mi nece smetati.
4. Ime je Izbavitelju nasem Gospod nad vojskama, Svetac Izrailjev.
5. Sedi cuteci, i udji u tamu, kceri haldejska; jer se neces vise zvati gospodja carstvima.
6. Razgnevih se na narod svoj, oskvrnih nasledstvo svoje i predadoh ga tebi u ruke; a ti im ne pokaza milost; na starce si metala preteski jaram svoj;
7. I govorila si: Doveka cu biti gospodja; ali nikad nisi to uzimala na um, niti si pomisljala sta ce biti na posletku.
8. Sada dakle cuj ovo, koja zivis u slastima i bez brige sedis i govoris u srcu svom: Ja sam, i nema druge osim mene, necu biti udovica niti cu osiroteti.
9. To ce ti oboje doci ujedanput, u isti dan, da osirotis i obudovis, doci ce ti potpuno, radi mnostva cini tvojih i radi velike sile caranja tvog.
10. Jer si se pouzdala u zlocu svoju govoreci: Niko me ne vidi. Mudrost tvoja i znanje tvoje prevarise te, te si govorila u srcu svom: Ja sam, i osim mene nema druge.
11. Zato ce doci na te zlo, a neces znati odakle izlazi, i popasce te nevolja, da je neces moci odbiti, i doci ce na te ujedanput pogibao, za koju neces znati.
12. Stani sada s vracanjem svojim i s mnostvom cini svojih, oko kojih si se trudila od mladosti svoje, ne bi li se pomogla, ne bi li se okrepila.
13. Umorila si se od mnostva namera svojih; neka stanu sada zvezdari, koji gledaju zvezde, koji proricu svakog meseca, i neka te sacuvaju od onog sto ce doci na te.
14. Gle, oni su kao pleva, oganj ce ih spaliti, ni sami sebe nece izbaviti iz plamena; nece ostati uglja da se ko ogreje, ni ognja da bi se posedelo kod njega.
15. Takvi ce biti oni s kojima si se trudila i s kojima si trgovala od mladosti svoje, razbeci ce se svaki na svoju stranu; nece biti nikoga da te izbavi.
