1. Pade Vil, izvali se Nevo; likovi njihovi metnuse se na zivotinju i na stoku; sta nosite, tesko je, i umorice.
2. Izvalise se, padose svi, ne mogose izbaviti tovar, nego i sami odose u ropstvo.
3. Slusajte me, dome Jakovljev i svi koji ste ostali od doma Izrailjevog, koje nosim od utrobe, koje drzim od rodjenja.
4. I do starosti vase ja cu biti isti, i ja cu vas nositi do sedog veka; ja sam stvorio i ja cu nositi, ja cu vas nositi i izbavicu.
5. S kim cete me izjednaciti i uporediti? Koga cete mi uzeti za priliku da bi bio kao ja?
6. Prosipaju zlato iz toboca i mere srebro na merila, placaju zlataru da nacini od njega boga, pred kojim padaju i klanjaju se.
7. Mecu ga na rame i nose ga, i postavljaju ga na mesto njegovo, te stoji i ne mice se s mesta svog; ako ga ko zove, ne odziva se niti ga izbavlja iz nevolje njegove.
8. Pamtite to, i pokazite se da ste ljudi, uzmite na um, prestupnici!
9. Pamtite sta je bilo od starine; jer sam ja Bog, i nema drugog Boga, i niko nije kao ja,
10. Koji od pocetka javljam kraj i izdaleka sta jos nije bilo; koji kazem: namera moja stoji i ucinicu sve sto mi je volja.
11. Zovem s istoka pticu i iz daleke zemlje coveka koji ce izvrsiti sta sam naumio. Rekoh i dovescu to, naumih i ucinicu.
12. Slusajte me, koji ste upornog srca, koji ste daleko od pravde.
13. Priblizih pravdu svoju, nije daleko, i spasenje moje nece odocniti, jer cu u Sionu postaviti spasenje, u Izrailju slavu svoju.
