1. Tesite, tesite narod moj, govori Bog vas.
2. Govorite Jerusalimu ljubazno, i javljajte mu da se navrsio rok njegov, da mu se bezakonje oprostilo, jer je primio iz ruke Gospodnje dvojinom za sve grehe svoje.
3. Glas je nekoga koji vice: Pripravite u pustinji put Gospodnji, poravnite u pustosi stazu Bogu nasem.
4. Sve doline neka se povise, i sve gore i bregovi neka se slegnu, i sto je krivo neka bude pravo, i neravna mesta neka budu ravna.
5. I javice se slava Gospodnja, i svako ce telo videti; jer usta Gospodnja govorise.
6. Glas govori: Vici. I rece: Sta da vicem? Da je svako telo trava i sve dobro njegovo kao cvet poljski.
7. Susi se trava, cvet opada kad duh Gospodnji dune na nj; doista je narod trava.
8. Susi se trava, cvet opada; ali rec Boga naseg ostaje doveka.
9. Izadji na visoku goru, Sione, koji javljas dobre glasove; podigni silno glas svoj, Jerusalime, koji javljas dobre glasove; podigni, ne boj se. Kazi gradovima Judinim: Evo Boga vaseg.
10. Evo, Gospod Bog ide na jakog, i misica ce Njegova ovladati njim; evo plata je njegova kod Njega i delo njegovo pred Njim.
11. Kao pastir pasce stado svoje; u narucje svoje sabrace jaganjce, i u nedrima ce ih nositi, a dojilice ce voditi polako.
12. Ko je izmerio vodu grstima svojim i nebesa premerio pedju? Ko je merom izmerio prah zemaljski, i gore izmerio na merila i bregove na poteg?
13. Ko je upravljao Duhom Gospodnjim? Ili Mu bio savetnik i naucio Ga?
14. S kim se dogovarao i ko Ga je urazumio i naucio putu suda, i naucio Ga znanju i pokazao Mu put razuma?
15. Gle, narodi su kao kap iz vedra, i kao praska na merilima broje se; gle, premesta ostrva kao prasak.
16. Ni Livan ne bi bio dosta za oganj, i zivotinje njegove ne bi bile dosta za zrtvu paljenicu.
17. Svi su narodi kao nista pred Njim, manje negoli nista i tastina vrede Mu.
18. S kim cete dakle izjednaciti Boga? I kakvu cete Mu priliku naci?
19. Umetnik lije lik, i zlatar ga pozlacuje, i verizice srebrne lije.
20. A ko je siromah, te nema sta prineti, bira drvo koje ne trune, i trazi vestog umetnika da nacini rezan lik, koji se ne pomice.
21. Ne znate li? Ne cujete li? Ne kazuje li vam se od iskona? Ne razumete li od temelja zemaljskih?
22. On sedi nad krugom zemaljskim, i njeni su Mu stanovnici kao skakavci; On je razastro nebesa kao platno i razapeo ih kao sator za stan.
23. On obraca knezove u nista, sudije zemaljske cini da su kao tastina.
24. Kao da nisu posadjeni ni posejani, i kao da im se stablo nije ukorenilo u zemlji, cim dune na njih, posahnu, i vihor kao plevu raznese ih.
25. S kim cete me dakle izjednaciti da bih bio kao on? veli Sveti.
26. Podignite gore oci svoje i vidite; ko je to stvorio? Ko izvodi vojsku svega toga na broj i zove svako po imenu, i velike radi sile Njegove i jake moci ne izostaje nijedno?
27. Zasto govoris, Jakove, i kazes, Izrailju: Sakriven je put moj od Gospoda, i stvar moja ne izlazi pred Boga mog?
28. Ne znas li? Nisi li cuo da Bog vecni Gospod, koji je stvorio krajeve zemaljske, ne sustaje niti se utrudjuje? Razumu Njegovom nema mere.
29. On daje snagu umornom, i nejakom umnozava krepost.
30. Deca se more i sustaju, i mladici padaju;
31. Ali koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu, podizu se na krilima kao orlovi, trce i ne sustaju, hode i ne more se.
