1. A kad to cu car Jezekija, razdre haljine svoje i veza oko sebe kostret, pa otide u dom Gospodnji.
2. I posla Elijakima, koji bese nad dvorom, i Somnu pisara i najstarije svestenike obucene u kostret k Isaiji proroku sinu Amosovom.
3. I rekose mu: Ovako veli Jezekija: Ovo je dan nevolje i kara i ruga, jer prispese deca do porodjaja, a nema snage da se rode.
4. Da ako je cuo Gospod Bog tvoj sto rece Ravsak, koga posla car asirski gospodar njegov da ruzi Boga Zivog i da Ga vredja recima koje je cuo Gospod Bog tvoj, pomoli se za ostatak koji se nalazi.
5. I dodjose k Isaiji sluge cara Jezekije.
6. I rece im Isaija: Ovako recite gospodaru svom: Ovako veli Gospod: Ne plasi se od reci koje si cuo, kojima hulise na me sluge cara asirskog.
7. Evo, ja cu pustiti na nj duh, te ce cuti glas i vratiti se u svoju zemlju, i ucinicu da pogine od maca u svojoj zemlji.
8. I tako vrativsi se Ravsak nadje cara asirskog gde bije Livnu, jer bese cuo da je otisao od Lahisa.
9. A on cu za Tiraku cara huskog gde kazase: Ide da se bije s tobom. I cuvsi posla poslanike k Jezekiji govoreci:
10. Ovako recite Jezekiji caru Judinom: Nemoj da te vara Bog tvoj, u koga se uzdas govoreci: Nece se dati Jerusalim u ruke caru asirskom.
11. Eto, cuo si sta su ucinili carevi asirski svim zemljama potrvsi ih sasvim; a ti li ces se izbaviti?
12. Jesu li narode koje satrse oci moji izbavili bogovi njihovi, Gosance, Harance, Resefe i sinove Edenove koji behu u Telasaru?
13. Gde je car ematski i car arfadski i car od grada Sefarvima, od Ene i Ave?
14. A kad Jezekija primi knjigu iz ruku poslanika i procita je, otide u dom Gospodnji, i razvi je Jezekija pred Gospodom.
15. I pomoli se Jezekija Gospodu govoreci:
16. Gospode nad vojskama, Boze Izrailjev, koji sedis na heruvimima, Ti si sam Bog svim carstvima na zemlji, Ti si stvorio nebo i zemlju.
17. Prigni, Gospode, uho svoje i cuj; otvori, Gospode, oci svoje i vidi; cuj sve reci Senahirima, koji posla da ruzi Boga Zivog.
18. Istina je, opustosili su carevi asirski sve one narode i zemlje njihove,
19. I pobacali su bogove njihove u oganj, jer ne behu bogovi, nego delo ruku covecjih, drvo i kamen, zato ih potrse.
20. I zato, Gospode Boze nas, izbavi nas iz ruku njegovih, da poznaju sva carstva na zemlji da si Ti sam Gospod.
21. Tada posla Isaija sin Amosov k Jezekiji i poruci mu: Ovako veli Gospod Bog Izrailjev: Uslisio sam za sta si mi se molio radi Senahirima cara asirskog.
22. Ovo je rec koju izrece Gospod za nj: Ruga ti se i podsmeva ti se devojka, kci sionska, za tobom mase glavom kci jerusalimska.
23. Koga si ruzio i hulio? I na koga si podigao glas? I podigao uvis oci svoje? Na Sveca Izrailjevog.
24. Preko sluga svojih ruzio si Gospoda i rekao si: S mnostvom kola svojih izadjoh na visoke gore, na strane livanske, i poseci cu visoke kedre njegove, i lepe jele njegove, i doci cu na najvisi kraj njegov, u sumu njegovog Karmila.
25. Ja sam kopao, i pio vodu, i isusio sam stopama svojim sve potoke gradovima.
26. Nisi li cuo da ja to odavna cinim i od iskona da sam tako uredio? Sada pustam to, da prevratis tvrde gradove u puste gomile.
27. Zato koji u njima zive iznemogose, uplasise se i smetose se, postase kao trava poljska, kao zelena travica, kao trava na krovovima, koja se susi pre nego sazri.
28. Znam sedjenje tvoje i polazenje tvoje i dolazenje tvoje i kako besnis na me.
29. Jer besnis na me, i tvoja obest dodje do mojih usiju, zato cu metnuti brnjicu svoju na nozdrve tvoje, i uzdu svoju u gubicu tvoju, pa cu te odvesti natrag putem kojim si dosao.
30. A tebi ovo neka bude znak: jescete ove godine sta samo od sebe rodi, a druge godine sta opet samo od sebe rodi; a trece godine sejte i zanjite i sadite vinograde i jedite rod iz njih.
31. Jer ostatak doma Judinog, sto ostane, opet ce pustiti zile ozdo i roditi ozgo.
32. Jer ce iz Jerusalima izaci ostatak, i iz gore Siona, koji se sacuvaju. Revnost Gospoda nad vojskama ucinice to.
33. Zato ovako veli Gospod za cara asirskog: Nece uci u ovaj grad, niti ce baciti amo strele, nece se primaci k njemu sa stitom, niti ce iskopati opkope oko njega.
34. Vratice se putem kojim je dosao, a u grad ovaj nece uci, veli Gospod.
35. Jer cu braniti taj grad i sacuvacu ga sebe radi i radi Davida sluge svog.
36. Tada izadje andjeo Gospodnji i pobi u logoru asirskom sto i osamdeset i pet hiljada; i kad ustase ujutru, a to sve sami mrtvaci.
37. Te se podize Senahirim car asirski, i otide, i vrativsi se osta u Nineviji.
38. I kad se klanjase u domu Nisroka boga svog, Adrameleh i Sarasar sinovi njegovi ubise ga macem, a sami pobegose u zemlju araratsku, i na njegovo se mesto zacari Esaradon, sin njegov.
