1. Tesko tebi, koji pustosis a tebe ne pustose, i koji cinis neveru a tebi se ne cini nevera; kad prestanes pustositi, bices opustosen, kad prestanes ciniti neveru, cinice ti se nevera.
2. Gospode, smiluj se na nas, Tebe cekamo; budi im misica svako jutro, i spasenje nase u nevolji.
3. Narodi pobegose od jake vike, rasejase se narodi sto se ti podize.
4. I pokupice se plen vas kao sto se kupe gusenice, skocice na nj kao sto skacu skakavci.
5. Uzvisen je Gospod, jer nastava na visini; napunice Sion suda i pravde.
6. I tvrdja vremena tvog, sila spasenja tvog bice mudrost i znanje; strah Gospodnji bice blago tvoje.
7. Eto, junaci njihovi vicu na polju, i poslanici mirni placu gorko:
8. Putevi opustese, putnici ne putuju; pokvari ugovor, odbaci gradove, ne mari za coveka.
9. Zemlja tuzi i cezne, Livan se stidi i vene, Saron je kao pustinja, Vasan i Karmil ogolese.
10. Sada cu ustati, veli Gospod, sada cu se uzvisiti, sada cu se podignuti.
11. Zatrudnecete slamom, rodicete strnjiku; gnev vas prozdrece vas kao oganj.
12. I narodi ce biti kao peci krecne, izgorece ognjem kao trnje poseceno.
13. Slusajte koji ste daleko sta sam ucinio, i koji ste blizu poznajte moc moju.
14. Gresnici u Sionu uplasice se, drhat ce spopasti licemere, i reci ce: Ko ce od nas ostati kod ognja koji prozdire? Ko ce od nas ostati kod vecne zege?
15. Ko hodi u pravdi i govori sta je pravo; ko mrzi na dobitak od nasilja; ko otresa ruke svoje da ne primi poklon; ko zatiskuje usi svoje da ne cuje za krv, i zazima oci svoje da ne vidi zlo;
16. On ce nastavati na visokim mestima; gradovi na stenama bice mu utociste, hleb ce mu se davati, voda mu nece nedostajati.
17. Oci ce ti videti cara u krasoti njegovoj, gledace zemlju daleku.
18. Srce ce tvoje misliti o strahu govoreci: Gde je pisar? Gde brojac? Gde je onaj sto pregleda kule?
19. Neces videti zestok narod, narod koji govori iz dubina da se ne razbira, u koga je jezik mutav da se ne razume.
20. Pogledaj na Sion, grad praznika nasih; oci tvoje neka vide Jerusalim, mirni stan, sator, koji se nece odneti, kome se kolje nece nikada pomeriti, i nijedno mu se uze nece otkinuti.
21. Nego ce nam onde Gospod veliki biti mesto reka i potoka sirokih, po kojima nece ici ladja s veslima, niti ce velika ladja prolaziti onuda.
22. Jer je Gospod nas sudija, Gospod je koji nam postavlja zakone, Gospod je car nas, On ce nas spasti.
23. Oslabise tvoja uza, ne mogu tvrdo drzati katarke svoje ni razapeti jedra; tada ce se razdeliti velik plen, hromi ce razgrabiti plen.
24. I niko od stanovnika nece reci: Bolestan sam. Narodu koji zivi u njemu oprostice se bezakonje.
