1. Tesko onima koji idu u Misir za pomoc, koji se oslanjaju na konje, i uzdaju se u kola sto ih je mnogo, i u konjanike sto ih je veliko mnostvo, a ne gledaju na Sveca Izrailjevog i ne traze Gospoda.
2. Ali je i on mudar, i navuci ce zlo, i nece poreci svoje reci, nego ce ustati na dom nevaljalih ljudi i na one koji pomazu onima koji cine bezakonje.
3. A Misirci su ljudi a ne Bog, i konji su njihovi telo a ne Duh; i zato ce Gospod mahnuti rukom svojom, te ce pasti pomagac, pasce i onaj kome pomaze, i svi ce zajedno poginuti.
4. Jer ovako mi rece Gospod: Kao sto lav i lavic rice nad lovom svojim, i ako se i svice na nj mnostvo pastira, on se ne plasi od vike njihove niti se pokorava na buku njihovu, tako ce Gospod nad vojskama sici da vojuje za goru sionsku i za hum njen.
5. Kao ptice krilima Gospod ce nad vojskama zaklanjati Jerusalim, i zaklanjajuci izbavice, i obilazeci sacuvace.
6. Vratite se k Njemu, od kog se sasvim odvrgoste, sinovi Izrailjevi!
7. Jer ce u onaj dan svaki odbaciti idole svoje srebrne, i zlatne svoje idole, koje vam ruke vase nacinise na greh.
8. I Asirac ce pasti od maca ne covecjeg, i mac ne covecji pojesce ga, i bezace ispred maca, i mladici ce njegovi placati danak.
9. I stena ce njegova proci od straha, i knezovi ce se njegovi prepasti od zastave, veli Gospod, ciji je oganj na Sionu i pec u Jerusalimu.
