1. Breme pustinji na moru. Kao vihori koji prolaze na jug, tako ce doci iz pustinje, iz zemlje strasne.
2. Ljuta utvara javi mi se. Nevernik neveru cini, pustosnik pustosi; hodi, Elame; opkoli, Midijo! Svemu uzdisanju ucinicu kraj.
3. Zato su bedra moja puna bola; muke me obuzese kao kad se muci porodilja; zgurih se cujuci, prepadoh se videci.
4. Srce mi se smete, groza me poduze; noc milina mojih pretvori mi se u strah.
5. Postavi sto, strazar neka strazi; jedi, pij; ustajte knezovi, mazite stitove.
6. Jer ovako mi rece Gospod: Idi, postavi strazara da ti javi sta vidi.
7. I vide kola, i dva reda konjika; kola s magarcima i kola s kamilama; i pazase dobro velikom paznjom.
8. I povika kao lav: Gospodaru, ja stojim jednako na strazi danju, i stojim na strazi po svu noc.
9. I evo dodjose na kolima ljudi, u dva reda konjici. Tada povika i rece: Pade, pade Vavilon, i svi rezani likovi bogova njegovih razbise se o zemlju.
10. Vrsaju moj, i psenice gumna mog! Sta cuh od Gospoda nad vojskama, Boga Izrailjevog, javih vam.
11. Breme Dumi. Vice k meni neko sa Sira: Strazaru! Sta bi nocas? Strazaru! Sta bi nocas?
12. Strazar rece: Doci ce jutro, ali i noc; ako cete traziti, trazite, vratite se, dodjite.
13. Breme arapskoj. Po sumama u arapskoj nocivacete, putnici dedanski!
14. Iznesite vode pred zedne, koji zivite u zemlji Temi, sretnite s hlebom begunca.
15. Jer ce bezati od maca, od maca golog, od luka zapetog i od zestokog boja.
16. Jer ovako mi rece Gospod: Za godinu, kao sto je godina najamnicka, nestace sve slave kidarske.
17. I sto ostane hrabrih strelaca sinova kidarskih, bice malo; jer Gospod Bog Izrailjev rece.
