1. Saljite jaganjce gospodaru zemaljskom, od Sele do pustinje, ka gori kceri sionske.
2. Jer ce biti kceri moavske na brodovima arnonskim kao ptica koja luta, oterana s gnezda.
3. Ucini vece, narode, nacini sen u podne kao noc, zakloni izagnane, nemoj izdati begunce.
4. Neka kod tebe borave izgnani moji, Moave; budi im zaklon od pustosnika; jer ce nestati nasilnika, prestace pustosenje, istrebice se sa zemlje koji gaze druge.
5. I utvrdice se presto miloscu, i na njemu ce sedeti jednako u satoru Davidovom koji ce suditi i traziti sto je pravo i biti brz da cini pravdu.
6. Cusmo za oholost Moava vrlo ponositog, za ponos njegov i oholost i obest njegovu; lazi njegove nece biti tvrde.
7. Zato ce ridati Moavac nad Moavcem, svi ce ridati; nad temeljima kir-aresetskim uzdisacete jer su razvaljeni.
8. I polja esevonska posusise se i cokot sivamski; gospoda narodna potrse krasne loze njegove, koje dosezahu do Jazira i vijahu se po pustinji; odvode njegove pruzahu se i prelazahu preko mora.
9. Zato cu plakati placem jazirskim za cokotom sivamskim; zalivacu te suzama svojim, Esevone i Elealo, jer pesma o letini tvojoj i o zetvi tvojoj pade.
10. I nesta radosti i veselja s polja rodnog, u vinogradima se ne peva ni podvikuje, vina u kacama ne gazi gazilac; ucinih kraj pesmama.
11. Zato utroba moja jeci kao gusle za Moavom, i srce moje za Kir-Eresom.
12. I kad se vidi da se umorio Moav na visini svojoj, uci ce u svetinju svoju da se pomoli; ali nista nece svrsiti.
13. Ovo je rec sto rece Gospod za Moava davno.
14. A sada veli Gospod govoreci: Do tri godine, kao sto su godine najamnicke, olosace slava Moavova sa svim mnostvom njegovim, i sta ostane bice vrlo malo i nejako.
