1. U vreme Ahaza sina Jotama sina Ozije cara Judinog dodje Resin car sirski i Fakej sin Remalijin car Izrailjev na Jerusalim da ga biju, ali ga ne mogose uzeti.
2. I dodje glas domu Davidovom i rekose: Sirija se slozi s Jefremom. A srce Ahazovo i srce naroda njegovog ustrepta kao drvece u sumi od vetra.
3. Tada rece Gospod Isaiji: Izadji na susret Ahazu, ti i Sear-jasuv, sin tvoj, nakraj jaza gornjeg jezera, na put kod polja beljarevog.
4. I reci mu: Cuvaj se i budi miran, ne boj se i srce tvoje neka se ne plasi od dva kraja ovih glavnji sto se puse, od raspaljenog gneva Resinovog i sirskog i sina Remalijinog.
5. Sto se Sirci i Jefrem i sin Remalijin dogovorise na tvoje zlo govoreci:
6. Hajdemo na judejsku da joj dosadimo i da je osvojimo i da postavimo u njoj carem sina Taveilovog.
7. Zato ovako veli Gospod Bog: Nece se to uciniti, nece biti.
8. Jer je glava Siriji Damask, a Damasku je glava Resin; i do sezdeset i pet godina satrce se Jefrem tako da vise nece biti narod.
9. I glava je Jefremu Samarija, a Samariji je glava sin Remalijin. Ako ne verujete, necete se odrzati.
10. I jos rece Gospod Ahazu govoreci:
11. Isti znak od Gospoda Boga svog, isti ozdo iz dubine ili ozgo s visine.
12. A Ahaz rece: Necu iskati, niti cu kusati Gospoda.
13. Tada rece Isaija: Slusajte sada, dome Davidov; malo li vam je sto dosadjujete ljudima, nego dosadjujete i Bogu mom?
14. Zato ce vam sam Gospod dati znak; eto devojka ce zatrudneti i rodice Sina, i nadenuce Mu ime Emanuilo.
15. Maslo i med jesce, dok ne nauci odbaciti zlo a izabrati dobro.
16. Jer pre nego nauci dete odbaciti zlo a izabrati dobro, ostavice zemlju, na koju se gadis, dva cara njena.
17. Gospod ce pustiti na te i na narod tvoj i na dom oca tvog dane, kakvih nije bilo otkad se Jefrem odvoji od Jude, preko cara asirskog.
18. I tada ce Gospod zazvizdati muvama koje su nakraj reka misirskih, i pcelama koje su u zemlji asirskoj;
19. I doci ce i popadace sve u puste doline i u kamene raseline i na sve ceste i na svako drvce.
20. Tada ce Gospod obrijati britvom zakupljenom ispreko reke, carem asirskim, glavu i dlake po nogama, i bradu svu.
21. I tada ko sacuva kravicu i dve ovce,
22. Od mnostva mleka sto ce davati jesce maslo; jer maslo i med jesce ko god ostane u zemlji.
23. I tada ce svako mesto gde ima hiljadu cokota za hiljadu srebrnjaka zarasti u ckalj i trnje.
24. Sa strelama i s lukom ici ce se onamo, jer ce sva zemlja biti ckalj i trnje.
25. A na sve gore koje su se kopale motikom, na njih nece doci strah od ckalja i trnja, nego ce biti ispust volovima i gazice ih ovce.
