1. Zapevacu sada dragom svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnom brdascetu.
2. I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i poceka da rodi grozdjem, a on rodi vinjagom.
3. Pa sada, stanovnici jerusalimski i ljudi Judejci, sudite izmedju mene i vinograda mog.
4. Sta je jos trebalo ciniti vinogradu mom sta mu ne ucinih? Kad cekah da rodi grozdjem, zasto rodi vinjagom?
5. Sada cu vam kazati sta cu uciniti vinogradu svom. Oboricu mu ogradu, neka opusti; razvalicu mu zid, neka se pogazi;
6. Uparlozicu ga, nece se rezati ni kopati, nego ce rasti ckalj i trnje, i zapovedicu oblacima da ne pustaju vise dazd na nj.
7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad Njegov; On ceka sud, a gle nasilja, ceka pravdu, a gle vike.
8. Tesko onima koji sastavljaju kucu s kucom, i njivu na njivu nastavljaju, da vec ne bude mesta i vi sami ostanete u zemlji.
9. Od Gospoda nad vojskama cuh: Mnoge kuce opustece, u velikim i lepim nece biti nikoga.
10. Jer ce deset rala vinograda dati jedan vat, i gomer semena dace efu.
11. Tesko onima koji rane, te idu na silovito pice i ostaju do mraka dok ih vino raspali.
12. I na gozbama su im gusle i psaltiri i bubnji i svirale i vino; a ne gledaju na dela Gospodnja i ne vide rad ruku Njegovih.
13. Zato se narod moj odvede u ropstvo sto ne znaju, i koje postuje gladuju, i ljudstvo njegovo gine od zedji.
14. Zato se rasirio grob i razvalio zdrelo svoje prevec, i sici ce u nj slava njegova i mnostvo njegovo i vreva njegova i koji se vesele u njemu.
15. I pognuce se prost covek, i visoki ce se poniziti, i ponosite oci oborice se;
16. Gospod nad vojskama uzvisice se sudom, i Bog Sveti posvetice se pravdom.
17. I jaganjci ce pasti po svom obicaju, i dosljaci ce jesti s pustih mesta pretilinu.
18. Tesko onima koji vuku bezakonje uzicama od tastine, i greh kao uzem kolskim,
19. Koji govore: Neka pohita, neka brzo dodje delo Njegovo, da vidimo, i neka se priblizi i dodje sta je naumio Svetac Izrailjev, da poznamo.
20. Tesko onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svetlost, a od svetlosti mrak, koji prave od gorkog slatko a od slatkog gorko.
21. Tesko onima koji misle da su mudri, i sami su sebi razumni.
22. Tesko onima koji su jaki piti vino i junaci u mesanju silovitog pica.
23. Koji pravdaju bezboznika za poklon, a pravednima uzimaju pravdu.
24. Zato kao sto oganj prozdire strnjiku i slama nestaje u plamenu, tako ce koren njihov biti kao trulez i cvet njihov otici ce kao prah, jer odbacise zakon Gospoda nad vojskama i prezrese rec Sveca Izrailjevog.
25. Zato se raspali gnev Gospodnji na narod Njegov, i mahnuv rukom svojom na nj udari ga da se gore zadrmase i mrtva telesa njegova bise kao blato po ulicama. Kod svega toga gnev se Njegov ne odvrati, nego je ruka Njegova jos podignuta.
26. I podignuce zastavu narodima dalekim, i zazvizdace im s kraja zemlje; i gle, oni ce doci odmah, brzo.
27. Nece biti medju njima umornog ni sustalog, ni dremljivog ni sanjivog, nikome se nece raspasati pojas oko njega, niti ce se kome otkinuti remen na obuci.
28. Strele ce im biti ostre, i svi lukovi njihovi zapeti; kopita u konja njihovih bice kao kremen i tockovi njihovi kao vihor.
29. Rika ce im biti kao u lava, i rikace kao lavici; bucace i ugrabice plen i odneti ga, i nece biti nikoga da otme.
30. Bucace nad njim u to vreme kao sto more buci. Tada ce pogledati na zemlju, a to mrak i strah, i svetlost ce se pomraciti nad pogiblju njihovom.
