1. Lepa ti si, draga moja, lepa ti si, oci su ti kao u golubice izmedju vitica tvojih; kosa ti je kao stado koza koje se vide na gori Galadu;
2. Zubi su ti kao stado ovaca jednakih, kad izlaze iz kupala, koje se sve blizne, a nijedne nema jalove.
3. Usne su ti kao konac skerleta, a govor ti je ljubak; kao kriska sipka jagodice su tvoje izmedju vitica tvojih;
4. Vrat ti je kao kula Davidova sazidana za oruzje, gde vise hiljadama stitovi i svakojako oruzje junacko;
5. Dve su ti dojke kao dva laneta blizanca, koji pasu medju ljiljanima.
6. Dok dan zahladi i senke otidu, ici cu ka gori smirnovoj i ka humu tamjanovom.
7. Sva si lepa draga moja, i nema nedostataka na tebi.
8. Hodi sa mnom s Livana, nevesto, hodi sa mnom s Livana, da gledas s vrha amanskog, s vrha senirskog i ermonskog, iz pecina lavovskih, s gora risovskih.
9. Otela si mi srce, sestro moja nevesto, otela si mi srce jednim okom svojim i jednim lancicem s grla svog.
10. Lepa li je ljubav tvoja, sestro moja nevesto, bolja je od vina ljubav tvoja, i miris ulja tvojih od svih mirisnih stvari.
11. S usana tvojih kaplje sace, nevesto, pod jezikom ti je med i mleko, i miris je haljina tvojih kao miris livanski.
12. Ti si kao vrt zatvoren, sestro moja nevesto, izvor zatvoren, studenac zapecacen.
13. Bilje je tvoje vocnjak od sipaka s vocem krasnim, od kipra i narda.
14. Od narda i safrana, od idjirota i cimeta sa svakojakim drvljem za kad, od smirne i aloja i sa svakim prekrasnim mirisima.
15. Izvore vrtovima, studence vode zive i koja tece s Livana!
16. Ustani severe, i hodi juze, i duni po vrtu mom da kaplju mirisi njegovi; neka dodje dragi moj u vrt svoj, i jede krasno voce svoje.
