1. Ali opominji se Tvorca svog u mladosti svojoj pre nego dodju dani zli i prispeju godine, za koje ces reci: Nisu mi mile;
2. Pre nego pomrkne sunce i videlo i mesec i zvezde, i opet dodju oblaci iza dazda,
3. Kad ce drhtati strazari kucni i pognuti se junaci, i stati mlinarice, sto ih je malo, i potamneti koji gledaju kroz prozore,
4. I kad ce se zatvoriti vrata s ulice, i oslabiti zveka od mlevenja, i kad ce se ustajati na pticiji glas i prestati sve pevacice,
5. I visokog mesta kad ce se bojati i strasiti se na putu, kad ce badem ucvetati i skakavac otezati i zelja proci, jer covek ide u kucu svoju vecnu, i pokajnice ce hoditi po ulicama;
6. Pre nego se prekine uze srebrno, casa se zlatna razbije i raspe se vedro na izvoru i slomi se tocak na studencu,
7. I vrati se prah u zemlju, kako je bio, a duh se vrati Bogu, koji ga je dao.
8. Tastina nad tastinama, veli propovednik, sve je tastina.
9. A ne samo mudar bese propovednik, nego jos i narod ucase mudrosti, i motreci i istrazujuci slozi mnogo prica.
10. Starase se propovednik da nadje ugodne reci, i napisa sta je pravo, reci istine.
11. Reci su mudrih ljudi kao zalci i kao klini udareni; reci onih koji ih slozise dao je jedan pastir.
12. I tako, sine moj, cuvaj se onog sto je preko ovog, jer nema kraja sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo citanje umor je telu.
13. Glavno je svemu sto si cuo: Boga se boj, i zapovesti Njegove drzi, jer to je sve coveku.
14. Jer ce svako delo Bog izneti na sud i svaku tajnu, bila dobra ili zla.
