1. Bolje je ime nego dobro ulje, i dan smrtni nego dan u koji se ko rodi.
2. Bolje je ici u kucu gde je zalost nego gde je gozba, jer je onde kraj svakog coveka, i ko je ziv, slaze u srce svoje.
3. Bolja je zalost nego smeh, jer kad je lice neveselo, srce postaje bolje.
4. Srce je mudrih ljudi u kuci gde je zalost, a srce bezumnih u kuci gde je veselje.
5. Bolje je slusati karanje mudroga nego da ko slusa pesmu bezumnih.
6. Jer kao sto prasti trnje pod loncem, takav je smeh bezumnikov; i to je tastina.
7. Nasilje obezumljuje mudroga, i poklon izopacuje srce.
8. Bolji je kraj stvari nego pocetak joj; bolji je ko je strpljivog duha negoli ko je ponositog duha.
9. Ne budi nagao u duhu svom na gnev, jer gnev pociva u nedrima bezumnih.
10. Ne govori: Sta je to, te su predjasnji dani bili bolji od ovih? Jer ne bi bilo mudro da za to pitas.
11. Dobra je mudrost s imanjem, i korisna je onima koji vide sunce.
12. Jer je mudrost zaklon, i novci su zaklon; ali je preteznije znanje mudrosti tim sto daje zivot onome ko je ima.
13. Pogledaj delo Bozije; jer ko moze ispraviti sta On iskrivi?
14. U dobro vreme uzivaj dobro, a u zlo vreme gledaj, jer je Bog stvorio jedno prema drugom za to da covek ne zna sta ce biti.
15. Svasta videh za vremena tastine svoje: pravednika koji propada u pravdi svojoj, i bezboznika koji dugo zivi u svojoj zloci.
16. Ne budi suvise pravedan ni suvise mudar; zasto bi sebe upropastio?
17. Ne budi suvise bezbozan ni lud; zasto bi umro pre vremena?
18. Dobro je da drzis jedno, a drugo da ne pustas iz ruke; jer ko se boji Boga izbavice se od svega.
19. Mudrost krepi coveka vise nego deset knezova koji su u gradu.
20. Doista nema coveka pravednog na zemlji koji tvori dobro i ne gresi.
21. Ne uzimaj na um svasta sto se govori, ako bi i slugu svog cuo gde te psuje;
22. Jer srce tvoje zna da si i ti vise puta psovao druge.
23. Sve to ogledah mudroscu i rekoh: Bicu mudar; ali mudrost bese daleko od mene.
24. Sta je tako daleko i vrlo duboko, ko ce naci?
25. Okretoh se srcem svojim da poznam i izvidim i iznadjem mudrost i razum, i da poznam bezboznost ludosti i ludost bezumlja.
26. I nadjoh da je gorca od smrti zena kojoj je srce mreza i pruglo, kojoj su ruke okovi; ko je mio Bogu, sacuvace se od nje, a gresnika ce uhvatiti ona.
27. Gle, to nadjoh, veli propovednik, jedno prema drugom, trazeci da razumem.
28. Jos trazi dusa moja, ali ne nadjoh. Coveka jednog u hiljade nadjoh, ali zene medju svima ne nadjoh.
29. Samo, gle, ovo nadjoh: da je Bog stvorio coveka dobrog; a oni traze svakojake pomisli.
