1. Ima zlo koje videh pod suncem i cesto je medju ljudima:
2. Nekome Bog da bogatstvo i blago i slavu, te dusa njegova ima sve sta god zeli, ali mu ne da Bog da to uziva, nego uziva drugi. To je tastina i ljuto zlo.
3. Da bi ko rodio sto sinova i ziveo mnogo godina i dani bi se veka njegovog veoma namnozili, a dusa se njegova ne bi nasitila dobrog, te ni pogreba ne bi imao, kazem da je bolje nedonosce od njega.
4. Jer uzalud dodje i u tamu otide i ime mu je tamom pokriveno;
5. Ni sunca ne vide, niti sta pozna, a pociva bolje nego onaj.
6. I da bi ziveo dve hiljade godina, a dobra ne bi uzivao, ne odlaze li svi na jedno mesto?
7. Sav je trud covecji za usta njegova, ali se ne moze nasititi dusa njegova.
8. Jer sta ima mudri vise nego bezumni? Sta li siromah, koji se ume vladati medju zivima?
9. Bolje je videti ocima nego li zeleti; i to je tastina i muka duhu.
10. Sta je ko, davno je tim nazvan; i zna se da je covek i da se ne moze suditi s jacim od sebe.
11. Kad, dakle, ima mnogo stvari koje umnozavaju tastinu, kakva je korist coveku?
12. Jer ko zna sta je dobro coveku u zivotu, za malo dana tastog zivota njegovog, koji mu prolaze kao sen? Ili ko ce kazati coveku sta ce biti posle njega pod suncem?
