1. Cuvaj nogu svoju kad ides u dom Bozji, i pristupi da slusas; to je bolje nego sto bezumni daju zrtve, jer ne znaju da zlo cine.
2. Nemoj nagliti ustima svojim, i srce tvoje da ne bude brzo izgovoriti sta pred Bogom, jer je Bog na nebu, a ti si na zemlji, zato neka bude malo reci tvojih.
3. Jer san dolazi od mnogog posla, a glas bezumnikov od mnogih reci.
4. Kad ucinis zavet Bogu, ne oklevaj ispuniti ga, jer Mu nisu mili bezumnici; sta god zavetujes, ispuni.
5. Bolje je da ne zavetujes negoli da zavetujes pa ne ispunis.
6. Ne daj ustima svojim da na greh navode telo tvoje, i ne govori pred andjelom da je bilo nehotice. Zasto bi se gnevio Bog na reci tvoje i potro delo ruku tvojih?
7. Jer kao sto u mnostvu snova ima tastine, tako i u mnogim recima; nego boj se Boga.
8. Ako vidis gde se cini nepravda siromahu i otima sud i pravda u zemlji, ne cudi se tome, jer visi pazi na visokog, i ima jos visih nad njima.
9. Ali je zemlja korisnija od svega; i car njivi sluzi.
10. Ko ljubi novce, nece se nasititi novaca; i ko ljubi bogatstvo, nece imati koristi od njega. I to je tastina.
11. Gde je mnogo dobra, mnogo je i onih koji ga jedu; pa kakva je korist od toga gospodaru? Osim sto gleda svojim ocima.
12. Sladak je san onome koji radi, jeo malo ili mnogo; a sitost bogatome ne da spavati.
13. Ima ljuto zlo koje videh pod suncem: bogatstvo koje se cuva na zlo onome cije je.
14. Jer tako bogatstvo propadne zlom nezgodom, te sinu kog je rodio ne ostane nista u ruku.
15. Kao sto je izasao iz utrobe matere svoje nag, tako opet odlazi kako je dosao; i nista ne uzima od truda svog da ponese u ruci svojoj.
16. I to je ljuto zlo sto odlazi kako je dosao; i kakva mu je korist sto se trudio u vetar,
17. I svega veka svog jeo u mraku, i mnogo se brinuo i zalostio i ljutio?
18. Eto, to videh da je dobro i lepo coveku da jede i pije i uziva dobro od svega truda svog kojim se trudi pod nebom za zivota svog, koji mu Bog da, jer mu je to deo.
19. I kad kome Bog da bogatstvo i blago, i da mu da uziva i uzima svoj deo i da se veseli s truda svog, to je dar Bozji.
20. Jer se nece mnogo opominjati dana zivota svog, jer mu Bog daje da mu je srce veselo.
