1. Svemu ima vreme, i svakom poslu pod nebom ima vreme.

Prop. 8:6  Mar. 2:20  1 Kor. 16:12 

2. Ima vreme kad se radja, i vreme kad se umire; vreme kad se sadi, i vreme kad se cupa posadjeno;

1 Moj. 47:29  Jov 7:1  Isa. 38:1  Jovan 11:14  Jevr. 9:27 

3. Vreme kad se ubija, i vreme kad se isceljuje; vreme kad se razvaljuje, i vreme kad se gradi.

1 Moj. 9:6  1 Sam. 2:6  Os. 6:1 

4. Vreme placu i vreme smehu; vreme ridanju i vreme igranju;

2 Moj. 15:20  2 Sam. 6:16  Psal. 149:3 

5. Vreme kad se razmece kamenje, i vreme kad se skuplja kamenje; vreme kad se grli, i vreme kad se ostavlja grljenje;
6. Vreme kad se tece, i vreme kad se gubi; vreme kad se cuva, i vreme kad se baca;
7. Vreme kad se dere, i vreme kad se sasiva; vreme kad se cuti i vreme kad se govori.

Amos 5:13 

8. Vreme kad se ljubi, i vreme kad se mrzi; vreme ratu i vreme miru.

Luka 14:26 

9. Kakva je korist onome koji radi od onog oko cega se trudi?

Prop. 1:3 

10. Video sam poslove koje je Bog dao sinovima ljudskim da se muce oko njih.

Prop. 1:13 

11. Sve je ucinio da je lepo u svoje vreme, i savet metnuo im je u srce, ali da ne moze covek dokuciti dela koja Bog tvori, ni pocetka ni kraja.

5 Moj. 32:4  Prop. 7:23  Prop. 8:17  Rim. 11:33 

12. Doznah da nema nista bolje za njih nego da se vesele i cine dobro za zivota svog.
13. I kad svaki covek jede i pije i uziva dobra od svakog truda svog, to je dar Bozji.

Prop. 2:24  Prop. 5:19  Prop. 9:9 

14. Doznah da sta god tvori Bog ono traje doveka, ne moze mu se nista dodati niti se od toga moze sta oduzeti; i Bog tvori da bi Ga se bojali.

Jakov 1:17 

15. Sta je bilo to je sada, i sta ce biti to je vec bilo; jer Bog povraca sta je proslo.

Prop. 1:9  Prop. 6:10 

16. Jos videh pod suncem gde je mesto suda bezboznost i mesto pravde bezboznost.

Prop. 5:8 

17. I rekoh u srcu svom: Bog ce suditi pravedniku i bezbozniku; jer ima vreme svemu i svakom poslu.

Jov 34:11  Prop. 3:1  Mat. 16:27  Rim. 2:6  2 Kor. 5:10  2 Sol. 1:6 

18. Rekoh u srcu svom za sinove ljudske da im je Bog pokazao da vide da su kao stoka.
19. Jer sta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i covek nista nije bolji od stoke, jer je sve tastina.

Psal. 49:12 

20. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraca u prah.

1 Moj. 3:19 

21. Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?
22. Zato videh da nista nema bolje coveku nego da se veseli onim sto radi, jer mu je to deo; jer ko ce ga dovesti da vidi sta ce biti posle njega?

Prop. 2:10  Prop. 7:14  Prop. 9:6