1. Reci propovednika, sina Davidovog cara u Jerusalimu.
2. Tastina nad tastinama, veli propovednik, tastina nad tastinama, sve je tastina.
3. Kakva je korist coveku od svega truda njegovog, kojim se trudi pod suncem?
4. Narastaj jedan odlazi i drugi dolazi, a zemlja stoji uvek.
5. Sunce izlazi i zalazi, i opet hiti na mesto svoje odakle izlazi.
6. Vetar ide na jug i obrce se, i u obrtanju svom vraca se.
7. Sve reke teku u more, i more se ne prepunja; odakle teku reke, onamo se vracaju da opet teku.
8. Sve je mucno, da covek ne moze iskazati; oko se ne moze nagledati, niti se uho moze naslusati.
9. Sta je bilo to ce biti, sta se cinilo to ce se ciniti, i nema nista novo pod suncem.
10. Ima li sta za sta bi ko rekao: Vidi, to je novo? Vec je bilo za vekova koji su bili pre nas.
11. Ne pominje se sta je pre bilo; ni ono sto ce posle biti nece se pominjati u onih koji ce posle nastati.
12. Ja propovednik bejah car nad Izrailjem u Jerusalimu.
13. I upravih srce svoje da trazim i razberem mudroscu sve sto biva pod nebom; taj mucni posao dade Bog sinovima ljudskim da se muce oko njega.
14. Videh sve sto biva pod suncem, i gle, sve je tastina i muka duhu.
15. Sta je krivo ne moze se ispraviti, i nedostaci ne mogu se izbrojati.
16. Ja rekoh u srcu svom govoreci: Evo, ja postah velik, i pretekoh mudroscu sve koji bise pre mene u Jerusalimu, i srce moje vide mnogo mudrosti i znanja.
17. I upravih srce svoje da poznam mudrost i da poznam bezumlje i ludost; pa doznah da je i to muka duhu.
18. Jer gde je mnogo mudrosti, mnogo je brige, i ko umnozava znanje umnozava muku.
