1. Covek koji po karanju ostaje tvrdoglav, ujedanput ce propasti, da nece biti leka.
2. Kad se umnozavaju pravednici, veseli se narod; a kad vlada bezboznik, uzdise narod.
3. Ko ljubi mudrost, veseli oca svog; a ko se druzi s kurvama, rasipa svoje dobro.
4. Car pravdom podize zemlju; a ko uzima mito, satire je.
5. Ko laska prijatelju svom, razapinje mrezu nogama njegovim.
6. U grehu je zlog coveka zamka, a pravednik peva i veseli se.
7. Pravednik razume parbu nevoljnih, a bezboznik ne mari da zna.
8. Podsmevaci raspaljuju grad, a mudri utisavaju gnev.
9. Mudar covek kad se pre s ludim, ili se srdio ili smejao, nema mira.
10. Krvopije mrze na bezazlenoga, a pravi se brinu za dusu njegovu.
11. Sav gnev svoj izliva bezumnik, a mudri ustavlja ga natrag.
12. Koji knez slusa lazne reci, sve su mu sluge bezbozne.
13. Siromah i koji daje na dobit sretaju se; obojici Gospod prosvetljuje oci.
14. Koji car pravo sudi siromasima, njegov ce presto stajati doveka.
15. Prut i kar daju mudrost, a dete pusto sramoti mater svoju.
16. Kad se umnozavaju bezboznici, umnozavaju se gresi, a pravednici ce videti propast njihovu.
17. Karaj sina svog, i smirice te, i ucinice milinu dusi tvojoj.
18. Kad nema utvare, rasipa se narod; a ko drzi zakon, blago njemu!
19. Recima se ne popravlja sluga, jer ako i razume, opet ne slusa.
20. Jesi li video coveka naglog u besedi svojoj? Vise ima nadanja od bezumnog nego od njega.
21. Ako ko mazi slugu od malena, on ce najposle biti sin.
22. Gnevljiv covek zamece svadju, i ko je naprasit, mnogo gresi.
23. Oholost ponizuje coveka, a ko je smeran duhom, dobija slavu.
24. Ko deli s lupezem, mrzi na svoju dusu, cuje prokletstvo i ne prokazuje.
25. Strasljiv covek mece sebi zamku; a ko se u Gospoda uzda, bice u visokom zaklonu.
26. Mnogi traze lice vladaocevo, ali je od Gospoda sud svakome.
27. Pravednima je mrzak nepravednik, a bezbozniku je mrzak ko pravo hodi.
