1. Mudar sin slusa nastavu oca svog; a podsmevac ne slusa ukore.
2. Od ploda usta svojih svaki ce jesti dobro, a dusa nevaljalih ljudi nasilje.
3. Ko cuva usta svoja, cuva svoju dusu; ko razvaljuje usne, propada.
4. Zeljna je dusa lenjivceva, ali nema nista; a dusa vrednih ljudi obogatice se.
5. Na laznu rec mrzi pravednik; a bezboznik se mrazi i sramoti.
6. Pravda cuva onog koji hodi bezazleno; a bezboznost obara gresnika.
7. Ima ko se gradi bogat a nema nista, i ko se gradi siromah a ima veliko blago.
8. Otkup je za zivot coveku bogatstvo njegovo, a siromah ne slusa pretnje.
9. Videlo pravednicko svetli se, a zizak bezboznicki ugasice se.
10. Od oholosti biva samo svadja, a koji primaju savet, u njih je mudrost.
11. Blago koje se tastinom tece umanjuje se, a ko sabira rukom, umnozava.
12. Dugo nadanje mori srce, i zelja je ispunjena drvo zivotno.
13. Ko prezire rec sam sebi udi; a ko se boji zapovesti, platice mu se.
14. Nauka je mudroga izvor zivotni da se sacuva prugala smrtnih.
15. Dobar razum daje ljubav, a put je bezakonicki hrapav.
16. Svaki pametan covek radi s razumom, a bezuman raznosi bezumlje.
17. Glasnik bezbozan pada u zlo, a veran je poslanik lek.
18. Siromastvo i sramota doci ce na onog koji odbacuje nastavu; a ko cuva karanje, proslavice se.
19. Ispunjena je zelja slast dusi, a bezumnima je mrsko odstupiti oda zla.
20. Ko hodi s mudrima postaje mudar, a ko se drzi s bezumnicima postaje gori.
21. Gresnike goni zlo, a pravednicima se vraca dobro.
22. Dobar covek ostavlja nasledstvo sinovima sinova svojih, a gresnikovo imanje cuva se pravedniku.
23. Izobila hrane ima na njivi siromaskoj, a ima ko propada sa zle uprave.
24. Ko zali prut, mrzi na sina svog; a ko ga ljubi, kara ga za vremena.
25. Pravednik jede, i sita mu je dusa; a trbuh bezboznicima nema dosta.
