1. Ko ljubi nastavu, ljubi znanje; a ko mrzi na ukor, ostaje lud.
2. Dobar covek dobija ljubav od Gospoda, a coveka zlikovca osudjuje.
3. Nece se covek utvrditi bezboznoscu, a koren pravednih nece se pomaci.
4. Vredna je zena venac muzu svom; a koja ga sramoti, ona mu je kao trulez u kostima.
5. Misli su pravednih prave, a saveti bezboznih prevara.
6. Reci bezboznih vrebaju krv, a pravedne izbavljaju usta njihova.
7. Obaraju se bezbozni da ih nema, a dom pravednih ostaje.
8. Prema razumu svom hvali se covek; a ko je opaka srca, prezrece se.
9. Ko se snebiva, a ima slugu, bolji je od onog koji se velica a hleba nema.
10. Pravednik se brine za zivot svog zivinceta, a u bezboznika je srce nemilostivo.
11. Ko radi svoju zemlju, bice sit hleba; a ko ide za besposlicama, bezuman je.
12. Bezboznik zeli obranu oda zla, ali koren pravednih daje je.
13. Zlome je zamka u grehu usana njegovih, a pravednik izlazi iz teskobe.
14. Od ploda usta svojih siti se covek dobra, i platu za dela svoja prima covek.
15. Bezumniku se cini prav put njegov; ali ko slusa savet, mudar je.
16. Gnev bezumnikov odmah se pozna, ali pametni pokriva sramotu.
17. Ko govori istinu, javlja sta je pravo, a lazni svedok prevaru.
18. Ima ko govori kao da mac probada, a jezik je mudrih lek.
19. Istinita usta stoje tvrdo doveka, a jezik lazljivi za cas.
20. Koji zlo misle, prevara im je u srcu, a radost je onima koji savetuju na mir.
21. Nikakva nesreca nece zadesiti pravednika, a bezboznici ce se napuniti zla.
22. Mrske su Gospodu lazljive usne; a koji rade verno, mili su Mu.
23. Pametan covek pokriva znanje, a srce bezumnih razglasuje bezumlje.
24. Ruka radljiva gospodarice, a lena ce davati danak.
25. Briga u srcu covecijem obara; a dobra rec razveseljava.
26. Pravedniku je bolje nego bliznjemu njegovom; a bezboznike zavodi put njihov.
27. Lenjivac nece peci lov svoj, a u vrednog je coveka dobro dragoceno.
28. Na putu pravde zivot je, i kuda ide staza njena nema smrti.
