1. Premudrost sazida sebi kucu, i otesa sedam stupova;
2. Pokla stoku svoju, rastvori vino svoje, i postavi sto svoj.
3. Posla devojke svoje, te zove svrh visina gradskih:
4. Ko je lud, neka se uvrati ovamo. I bezumnima veli:
5. Hodite, jedite hleba mog, i pijte vino koje sam rastvorila.
6. Ostavite ludost i bicete zivi, i idite putem razuma.
7. Ko uci podsmevaca, prima sramotu; i ko kori bezboznika, prima rug.
8. Ne karaj podsmevaca da ne omrzne na te; karaj mudra, i ljubice te.
9. Kazi mudrome, i bice jos mudriji; pouci pravednog, i znace vise.
10. Pocetak je mudrosti strah Gospodnji, i znanje je svetih stvari razum.
11. Jer ce se mnom umnoziti dani tvoji i dodace ti se godine zivotu.
12. Ako budes mudar, sebi ces biti mudar; ako li budes podsmevac, sam ces tegliti.
13. Zena bezumna plaha je, luda i nista ne zna;
14. I sedi na vratima od kuce svoje na stolici, na visinama gradskim,
15. Te vice one koji prolaze, koji idu pravo svojim putem:
16. Ko je lud? Neka se uvrati ovamo. I bezumnom govori:
17. Voda je kradena slatka, i hleb je sakriven ugodan.
18. A on ne zna da su onde mrtvaci i u dubokom grobu da su zvanice njene.
