1. Ne vice li mudrost? I razum ne pusta li glas svoj?
2. Navrh visina, na putu, na rasputicama stoji,
3. Kod vrata, na ulasku u grad, gde se otvaraju vrata, vice:
4. Vas vicem, o ljudi, i glas svoj obracam k sinovima ljudskim.
5. Naucite se ludi mudrosti, i bezumni orazumite se.
6. Slusajte, jer cu govoriti velike stvari, i usne moje otvarajuci se kazivace sta je pravo.
7. Jer usta moja govore istinu, i mrska je usnama mojim bezboznost.
8. Prave su sve reci usta mojih, nista nema u njima krivo ni izopaceno.
9. Sve su obicne razumnom i prave su onima koji nalaze znanje.
10. Primite nastavu moju, a ne srebro, i znanje radije nego najbolje zlato.
11. Jer je bolja mudrost od dragog kamenja, i sta je god najmilijih stvari ne mogu se izjednaciti s njom.
12. Ja mudrost boravim s razboritoscu, i razumno znanje nalazim.
13. Strah je Gospodnji mrznja na zlo; ja mrzim na ponositost i na oholost i na zli put i na usta opaka.
14. Moj je savet i sta god jeste; ja sam razum i moja je sila.
15. Mnom carevi caruju, i vladaoci postavljaju pravdu.
16. Mnom vladaju knezovi i poglavari i sve sudije zemaljske.
17. Ja ljubim one koji mene ljube, i koji me dobro traze nalaze me.
18. U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravda.
19. Plod je moj bolji od zlata i od najboljeg zlata, i dobitak je moj bolji i od najboljeg srebra.
20. Putem pravednim hodim, posred staza pravice,
21. Da onima koji me ljube dam ono sto jeste, i riznice njihove da napunim.
22. Gospod me je imao u pocetku puta svog, pre dela svojih, pre svakog vremena.
23. Pre vekova postavljena sam, pre pocetka, pre postanja zemlje.
24. Kad jos ne bese bezdana, rodila sam se, kad jos ne bese izvora obilatih vodom.
25. Pre nego se gore osnovase, pre humova ja sam se rodila;
26. Jos ne bese nacinio zemlje ni polja ni pocetka prahu vasiljenskom;
27. Kad je uredjivao nebesa, onde bejah; kad je razmeravao krug nad bezdanom.
28. Kad je utvrdjivao oblake gore i krepio izvore bezdanu;
29. Kad je postavljao moru medju i vodama da ne prestupaju zapovesti Njegove, kad je postavljao temelje zemlji;
30. Tada bejah kod Njega hranjenica, bejah Mu milina svaki dan, i veseljah se pred Njim svagda;
31. Veseljah se na vasiljeni Njegovoj, i milina mi je sa sinovima ljudskim.
32. Tako, dakle, sinovi, poslusajte me, jer blago onima koji se drze puteva mojih.
33. Slusajte nastavu, i budite mudri, i nemojte je odbaciti.
34. Blago coveku koji me slusa strazeci na vratima mojim svaki dan i cuvajuci pragove vrata mojih.
35. Jer ko mene nalazi, nalazi zivot i dobija ljubav od Gospoda.
36. A ko o mene gresi, cini krivo dusi svojoj; svi koji mrze na me, ljube smrt.
