1. Sine, cuvaj reci moje, i zapovesti moje sahrani kod sebe.
2. Cuvaj zapovesti moje i bices ziv, i nauku moju kao zenicu ociju svojih.
3. Privezi ih sebi na prste, napisi ih na ploci srca svog.
4. Reci mudrosti: Sestra si mi; i prijateljicom zovi razboritost,
5. Da bi te cuvala od zene tudje, od tudjinke, koja laska recima.
6. Jer s prozora doma svog kroz resetku gledah,
7. I videh medju ludima, opazih medju decom bezumnog mladica,
8. Koji idjase ulicom pokraj ugla njenog, i koracase putem ka kuci njenoj,
9. U sumrak, uvece, kad se unoca i smrce;
10. A gle, srete ga zena u odelu kurvinskom i lukavog srca,
11. Plaha i pusta, kojoj noge ne mogu stajati kod kuce,
12. Sad na polju, sad na ulici, kod svakog ugla vrebase.
13. I uhvati ga, i poljubi ga, i bezobrazno rece mu:
14. Imam zrtve zahvalne, danas izvrsih zavete svoje;
15. Zato ti izidjoh na susret da te trazim, i nadjoh te.
16. Nastrla sam odar svoj pokrivacem vezenim i prostirkama misirskim.
17. Okadila sam postelju svoju smirnom, alojom i cimetom.
18. Hajde da se opijamo ljubavlju do zore, da se veselimo milovanjem.
19. Jer mi muz nije kod kuce, otisao je na put daleki,
20. Uzeo je sa sobom tobolac novcani, vratice se kuci u odredjeni dan.
21. Navrati ga mnogim recima, glatkim usnama odvuce ga.
22. Otide za njom odmah kao sto vo ide na klanje i kao bezumnik u puto da bude karan,
23. Dokle mu strela ne probije jetru, kao sto ptica leti u zamku ne znajuci da joj je o zivot.
24. Zato dakle, deco, poslusajte me, i pazite na reci usta mojih.
25. Nemoj da zastranjuje srce tvoje ne puteve njene, nemoj lutati po stazama njenim.
26. Jer je mnoge ranila i oborila, i mnogo je onih koje je sve pobila.
27. Kuca je njena put pakleni koji vodi u kleti smrtne.
