1. Sine moj, slusaj mudrost moju, k razumu mom prigni uho svoje,
2. Da se drzis razboritosti, i usne tvoje da hrane znanje.
3. Jer s usana tudje zene kaplje med, i grlo joj je mekse od ulja;
4. Ali joj je posledak gorak kao pelen, ostar kao mac s obe strane ostar.
5. Noge joj silaze k smrti, do pakla dopiru koraci njeni.
6. Da ne bi merio put zivotni, savijaju se staze njene da ne znas.
7. Zato, deco, poslusajte mene, i ne odstupajte od reci usta mojih.
8. Neka je daleko od nje put tvoj, i ne priblizuj se k vratima kuce njene,
9. Da ne bi dao drugima slave svoje i godina svojih nemilostivome,
10. Da se ne bi tudjinci nasitili tvog blaga i trud tvoj da ne bi bio u tudjoj kuci,
11. I da ne ridas na posletku, kad se strosi meso tvoje i telo tvoje,
12. I kazes: Kako mrzih na nastavu, i kako srce moje prezira karanje!
13. I ne poslusah glas ucitelja svojih, i ne prignuh uha svog k onima koji me ucahu!
14. Umalo ne zapadoh u svako zlo usred zbora i skupstine.
15. Pij vodu iz svog studenca i sto tece iz tvog izvora.
16. Neka se razlivaju tvoji izvori na polje, i potoci po ulicama.
17. Imaj ih sam za se, a ne tudjin s tobom.
18. Blagosloven da je izvor tvoj, i veseli se zenom mladosti svoje;
19. Neka ti je kao kosuta mila i kao srna ljupka; dojke njene neka te opijaju u svako doba, u ljubavi njenoj posrci jednako.
20. A zasto bi, sine, posrtao za tudjinkom i golio nedra tudjoj,
21. Kad su pred ocima Gospodu putevi svaciji, i meri sve staze njegove?
22. Bezboznika ce uhvatiti njegova bezakonja, i u uza greha svojih zaplesce se;
23. Umrece bez nastave, i od mnostva ludosti svoje lutace.
