1. Opomeni se, Gospode, Davida i sve smernosti njegove,
2. Kako se kunuo Gospodu, i zavetovao Bogu Jakovljevom:
3. "Necu uci u sator doma svog, niti cu leci na postelju odra svog;
4. Necu dati sna ocima svojim, ni vedjama svojim drema;
5. Dok ne nadjem mesta Gospodu, stana Bogu Jakovljevom."
6. Evo, cusmo da je u Jefremovoj zemlji, nadjosmo Ga na poljima kirijat-jarimskim.
7. Udjimo u stan Njegov, poklonimo se podnozju nogu Njegovih.
8. Stani, Gospode, na pocivalistu svom, Ti i kovceg sile Tvoje.
9. Svestenici Tvoji nek se obuku u pravdu, i sveci Tvoji nek se raduju.
10. Radi Davida, sluge svog, nemoj odvratiti lica od pomazanika svog.
11. Zakle se Gospod Davidu u istini, od koje nece odstupiti; od poroda tvog posadicu na prestolu tvom.
12. Ako sinovi tvoji uscuvaju zavet moj i otkrivenja moja kojima cu ih nauciti, onda ce i sinovi njihovi doveka sedeti na prestolu svom.
13. Jer je izabrao Gospod Sion, i omile Mu ziveti na njemu.
14. Ovo je pocivaliste moje uvek, ovde cu se naseliti; jer mi je omilelo.
15. Hranu cu njegovu blagosloviti, niste njegove nasiticu hleba.
16. Svestenike cu njegove obuci u spasenje, i sveti ce se njegovi radovati.
17. Tu cu uciniti da uzraste rog Davidu, postavicu videlo pomazaniku svom.
18. Neprijatelje cu njegove obuci u sramotu; a na njemu ce cvetati venac njegov.
