1. Hvalite Gospoda, jer je dobar; jer je doveka milost Njegova.
2. Tako neka kazu koje je izbavio Gospod, koje je izbavio iz ruke neprijateljeve,
3. Skupio ih iz zemalja, od istoka i zapada, od severa i mora.
4. Lutase po pustinji gde se ne zivi, puta gradu naseljenom ne nahodise;
5. Behu gladni i zedni, i dusa njihova iznemagase u njima;
6. Ali zavikase ka Gospodu u tuzi svojoj; i izbavi ih iz nevolje njihove.
7. I izvede ih na prav put, koji ide u grad naseljeni.
8. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za cudesa Njegova radi sinova ljudskih!
9. Jer siti dusu tastu, i dusu gladnu puni dobra.
10. Sedese u tami i u senu smrtnom, okovani u tugu i u gvozdje;
11. Jer ne slusase reci Bozijih, i ne marise za volju Visnjeg.
12. On ponisti srce njihovo stradanjem; spotakose se, i ne bese koga da pomogne.
13. Ali zavikase ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove;
14. Izvede ih iz tame i sena smrtnog, i raskide okove njihove.
15. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za cudesa Njegova radi sinova ljudskih!
16. Jer razbi vrata bronzana, i prevornice gvozdene slomi.
17. Bezumnici stradase za nevaljale puteve svoje, i za nepravde svoje.
18. Svako se jelo gadilo dusi njihovoj, i dodjose do vrata smrtnih.
19. Ali zavikase ka Gospodu u tuzi svojoj, i izbavi ih iz nevolje njihove.
20. Posla rec svoju i isceli ih, i izbavi ih iz groba njihovog.
21. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za cudesa Njegova radi sinova ljudskih!
22. I neka prinesu zrtvu za hvalu, i kazuju dela Njegova u pesmama!
23. Koji plove po moru na korabljima, i rade na velikim vodama,
24. Oni su videli dela Gospodnja, i cudesa Njegova u dubini.
25. Kaze, i dize se silan vetar, i ustaju vali na njemu,
26. Dizu se do nebesa i spustaju do bezdana: dusa se njihova u nevolji razliva;
27. Posrcu i ljuljaju se kao pijani; sve mudrosti njihove nestaje.
28. Ali zavikase ka Gospodu u tuzi svojoj, i izvede ih iz nevolje njihove.
29. On obraca vetar u tisinu, i vali njihovi umuknu.
30. Vesele se kad se stisaju, i vodi ih u pristaniste koje zele.
31. Neka hvale Gospoda za milost Njegovu, i za cudesa Njegova radi sinova ljudskih!
32. Neka Ga uzvisuju na saboru narodnom, na skupstini staresinskoj slave Ga!
33. On pretvara reke u pustinju, i izvore vodene u suhotu,
34. Rodnu zemlju u slanu pustaru za nevaljalstvo onih koji zive na njoj.
35. On pretvara pustinju u jezera, i suvu zemlju u izvore vodene,
36. I naseljava onamo gladne. Oni zidaju gradove za zivljenje;
37. Seju polja, sade vinograde i sabiraju letinu.
38. Blagosilja ih i mnoze se jako, i stoke im ne umanjuje.
39. Pre ih bese malo, padahu od zla i nevolje, sto ih stizase.
40. On sipa sramotu na knezove, i ostavlja ih da lutaju po pustinji gde nema puteva.
41. On izvlaci ubogoga iz nevolje, i plemena mnozi kao stado.
42. Dobri vide i raduju se, a svako nevaljalstvo zatiskuje usta svoja.
43. Ko je mudar, neka zapamti ovo, i neka poznaju milosti Gospodnje.
