1. Hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je doveka milost Njegova.
2. Ko ce iskazati silu Gospodnju? Ispricati svu slavu Njegovu?
3. Blago onima koji drze istinu i tvore pravo svagda!
4. Opomeni me se, Gospode, po svojoj milosti k narodu svom; pohodi me pomocu svojom,
5. Da bih video u dobru izabrane Tvoje, veselio se u veselju naroda Tvog, hvalio se zajedno s nasledstvom Tvojim.
6. Zgresismo s ocima svojim, postasmo krivci, bezakonici.
7. Oci nasi u Misiru ne razumese cudesa Tvojih, ne opominjase se velikih milosti Tvojih, i vikase kraj mora, kraj Crvenog Mora.
8. Ali im On pomoze imena svog radi, da bi pokazao silu svoju.
9. Zapreti Crvenom Moru, i presahnu; i prevede ih preko bezdane kao preko pustinje;
10. I sacuva ih od ruke nenavidnikove, i izbavi ih iz ruke neprijateljeve.
11. Pokri voda neprijatelje njihove, nijedan od njih ne osta.
12. Tada verovase recima Njegovim, i pevase Mu hvalu.
13. Ali brzo zaboravise dela Njegova, i ne pocekase volje Njegove.
14. Polakomise se u pustinji, i stadose kusati Boga u zemlji gde se ne zivi.
15. On ispuni molbu njihovu, ali posla pogibao na dusu njihovu.
16. Pozavidese Mojsiju i Aronu, kog bese Gospod osvetio.
17. Rasede se zemlja, i prozdre Datana i zatrpa cetu Avironovu.
18. I spali oganj cetu njihovu, i plamen sazeze bezboznike.
19. Nacinise tele kod Horiva, i klanjahu se kipu.
20. Menjahu slavu svoju na priliku vola, koji jede travu.
21. Zaboravise Boga, Spasitelja svog, koji je ucinio velika dela u Misiru,
22. Divna u zemlji Hamovoj, strasna na Crvenom Moru.
23. I htede ih istrebiti, da Mojsije izabranik Njegov ne stade kao u raselini pred Njim, i ne odvrati jarost Njegovu da ih ne istrebi.
24. Posle ne marise za zemlju zeljenu, ne verovase reci Njegovoj.
25. Pobunise se u satorima svojim, ne slusase glas Gospodnji.
26. I On podize ruku svoju na njih, da ih pobije u pustinji,
27. Da pobije pleme njihovo medju narodima, i raseje ih po zemljama.
28. I pristase za Velfegorom, i jedose prineseno na zrtvu mrtvima.
29. I rasrdise Boga delima svojim, i udari u njih pogibao.
30. I ustade Fines, i umilostivi, i prestade pogibao.
31. I to mu se primi u pravdu, od kolena do kolena doveka.
32. I razgnevise Boga na vodi Merivi, i Mojsije postrada njih radi;
33. Jer dotuzise duhu njegovom, i pogresi ustima svojim.
34. Ne istrebise narode, za koje im je Gospod rekao;
35. Nego se pomesase s neznaboscima, i naucise dela njihova.
36. Stadose sluziti idolima njihovim, i oni im bise zamka.
37. Sinove svoje i kceri svoje prinosise na zrtvu djavolima.
38. Prolivase krv pravu; krv sinova svojih i kceri svojih, koje prinosahu na zrtvu idolima hananskim, i oskvrni se zemlja krvnim delima.
39. Oskvrnise sebe delima svojim, i cinise preljubu postupanjem svojim.
40. I planu gnev Gospodnji na narod Njegov, i omrznu Mu deo Njegov.
41. I predade ih u ruke neznabozacke, i nenavidnici njihovi stadose gospodariti nad njima.
42. Dosadjivase im neprijatelji njihovi, i oni bise pokoreni pod vlast njihovu.
43. Mnogo ih je puta izbavljao, ali Ga oni srdise namerama svojim, i bise ponisteni za bezakonje svoje.
44. Ali On pogleda na nevolju njihovu, cuvsi tuznjavu njihovu,
45. I opomenu se zaveta svog s njima, i pokaja se po velikoj milosti svojoj;
46. I ucini, te ih stadose zaliti svi koji ih behu zarobili.
47. Spasi nas, Gospode Boze nas, i pokupi nas iz neznabozaca, da slavimo sveto ime Tvoje, da se hvalimo Tvojom slavom!
48. Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i doveka! I sav narod neka kaze: Amin! Aliluja!
