1. Gospode! Cuj molitvu moju, i vika moja nek izadje preda Te.
2. Nemoj odvratiti lice svoje od mene; u dan kad sam u nevolji prigni k meni uho svoje, u dan kad Te prizivam, pohitaj, uslisi me.
3. Jer prodjose kao dim dani moji, kosti moje kao topionica ogorese.
4. Pokoseno je kao trava i posahlo srce moje, da zaboravih jesti hleb svoj.
5. Od uzdisanja mog prionu kost moja za meso moje.
6. Postadoh kao gem u pustinji; ja sam kao sova na zidinama.
7. Ne spavam, i sedim kao ptica bez druga na krovu.
8. Svaki dan ruze me neprijatelji moji, i koji su se pomamili na mene, mnom se uklinju.
9. Jedem pepeo kao hleb, i pice svoje rastvaram suzama.
10. Od gneva Tvog i srdnje Tvoje; jer podigavsi me bacio si me.
11. Dani su moji kao sen, koji prolazi, i ja kao trava osusih se.
12. A Ti, Gospode, ostajes doveka, i spomen Tvoj od kolena do kolena.
13. Ti ces ustati, smilovaces se na Sion, jer je vreme smilovati se na nj, jer je doslo vreme;
14. Jer slugama Tvojim omile i kamenje njegovo, i prah njegov zale.
15. Tada ce se neznabosci bojati imena Gospodnjeg, i svi carevi zemaljski slave Njegove;
16. Jer ce Gospod sazidati Sion, i javiti se u slavi svojoj;
17. Pogledace na molitvu onih koji nemaju pomoci, i nece se oglusiti molbe njihove.
18. Napisace se ovo potonjem rodu, i narod nanovo stvoren hvalice Gospoda.
19. Sto je prinikao sa svete visine svoje, Gospod pogledao s neba na zemlju.
20. Da cuje uzdisanje suznjevo, i odresi sinove smrtne;
21. Da bi kazivali na Sionu ime Gospodnje i hvalu Njegovu u Jerusalimu,
22. Kad se skupe narodi i carstva da sluze Gospodu.
23. Strosio je na putu krepost moju, skratio dane moje.
24. Rekoh: Boze moj! Nemoj me uzeti u polovini dana mojih. Tvoje su godine od kolena do kolena.
25. Davno si postavio zemlju, i nebesa su delo ruku Tvojih.
26. To ce proci, a Ti ces ostati; sve ce to kao haljina ovetsati, kao haljinu promenices ih i promenice se.
27. Ali Ti si taj isti i godine Tvoje nece isteci.
28. Sinovi ce sluga Tvojih ziveti, i seme ce se njihovo utvrditi pred licem Tvojim.
