1. Gospode! Ti si nam utociste od kolenja do kolenja.
2. Pre nego se gore rodise i sazda se zemlja i vasiljena, i od veka doveka, Ti si Bog.
3. Ti vracas coveka u trulez, i govoris: Vratite se sinovi ljudski!
4. Jer je hiljada godina pred ocima Tvojim kao dan jucerasnji, kad mine, i kao straza nocna.
5. Ti ih kao povodnjem odnosis; oni su kao san, kao trava, koja rano vene,
6. Ujutru cveta i uvene, uvece se pokosi i sasusi.
7. Jer nas nestaje od gneva Tvog, i od jarosti Tvoje u smetnji smo.
8. Stavio si bezakonja nasa preda se, i tajne nase na svetlost lica svog.
9. Svi se dani nasi prekracuju od srdnje Tvoje, godine nase prolaze kao glas.
10. Dana godina nasih svega ima do sedamdeset godina, a u jaceg do osamdeset godina: i sam je cvet njihov muka i nevolja; jer teku brzo, i mi odlecemo.
11. Ko zna silu gneva Tvog i Tvoju jarost, da bi Te se kao sto treba bojao?
12. Nauci nas tako brojati dane nase, da bismo stekli srce mudro.
13. Povrati se, Gospode! Dokle ces? Smiluj se na sluge svoje.
14. Ujutru nas nasiti dobrote svoje, i radovacemo se i veseliti u sve dane svoje.
15. Obraduj nas prema danima, u koje si nas mucio, i prema godinama, u koje smo gledali nevolju.
16. Neka se pokaze na slugama Tvojim delo Tvoje, i slava Tvoja na sinovima njihovim.
17. Neka bude dobra volja Gospoda Boga naseg s nama, i delo ruku nasih dovrsi nam, i delo ruku nasih dovrsi.
