1. Cuj, narode moj, nauk moj, prigni uho svoje k recima usta mojih.
2. Otvaram za pricu usta svoja, kazacu stare pripovetke.
3. Sta slusasmo i doznasmo, i sto nam kazivase oci nasi,
4. Necemo zatajiti od dece njihove, narastaju poznom javicemo slavu Gospodnju i silu Njegovu i cudesa koja je ucinio.
5. Svedocanstvo podize u Jakovu, i u Izrailju postavi zakon, koji dade ocima nasim da ga predadu deci svojoj;
6. Da bi znao potonji narastaj, deca koja ce se roditi, pa i oni da bi kazivali svojoj deci.
7. Da polazu na Boga nadanje svoje, i ne zaboravljaju dela Bozijih, i zapovesti Njegove da drze;
8. I da ne budu kao oci njihovi, rod nevaljao i uporan, rod koji ne bese cvrst srcem svojim, niti veran Bogu duhom svojim.
9. Sinovi Jefremovi naoruzani, koji streljaju iz luka, vratise se natrag, kad bese boj.
10. Ne sacuvase zavet Bozji, i po zakonu Njegovom ne htese hoditi.
11. Zaboravise dela Njegova, i cudesa, koja im je pokazao,
12. Kako pred ocima njihovim ucini cudesa u zemlji misirskoj, na polju Soanu;
13. Razdvoji more, i provede ih, od vode nacini zid;
14. I vodi ih danju oblakom, i svu noc svetlim ognjem;
15. Raskida stene u pustinji, i poji ih kao iz velike bezdane;
16. Izvodi potoke iz kamena, i vodi vodu rekama.
17. Ali oni jos jednako gresise Njemu, i gnevise Visnjeg u pustinji.
18. I kusase Boga u srcu svom, istuci jela po volji svojoj,
19. I vikase na Boga, i rekose: "Moze li Bog zgotoviti trpezu u pustinji?"
20. Evo! On udari u kamen, i potece voda, i reke ustadose; moze li i hleba dati? Hoce li i mesa postaviti narodu svom?
21. Gospod cu i razljuti se, i oganj se razgore na Jakova, i gnev se podize na Izrailja.
22. Jer ne verovase Bogu i ne uzdase se u pomoc Njegovu.
23. Tada zapovedi oblacima odozgo, i otvori vrata nebeska,
24. I pusti, te im podazde mana za jelo, i hleb nebeski dade im.
25. Hleb andjeoski jedjase covek; posla im jela do sitosti.
26. Pusti nebom ustoku, i navede silom svojom jug;
27. I kao prahom zasu ih mesom, i kao peskom morskim pticama krilatim;
28. Pobaca ih sred logora njihovog, oko satora njihovih.
29. I najedose se i dade im sta su zeleli.
30. Ali ih jos i ne prodje zelja, jos bese jelo u ustima njihovim,
31. Gnev se Bozji podize na njih i pomori najjace medju njima, i mladice u Izrailju pobi.
32. Preko svega toga jos gresise, i ne verovase cudesima Njegovim.
33. I pusti, te dani njihovi prolazise uzalud, i godine njihove u strahu.
34. Kad ih ubijase, onda pritecahu k Njemu, i obracahu se i iskahu Boga;
35. I pominjahu da je Bog odbrana njihova, i Visnji Izbavitelj njihov.
36. Laskahu Mu ustima svojim, i jezikom svojim lagahu Mu.
37. A srce njihovo ne bese Njemu verno, i ne behu tvrdi u zavetu Njegovom.
38. Ali On bese milostiv, i pokrivase greh, i ne pomori ih, cesto zaustavljase gnev svoj, i ne podizase sve jarosti svoje.
39. Opominjase se da su telo, vetar, koji prolazi i ne vraca se.
40. Koliko Ga puta rasrdise u pustinji, i uvredise u zemlji gde se ne zivi!
41. Sve nanovo kusase Boga, i Sveca Izrailjevog drazise.
42. Ne secase se ruke Njegove i dana, u koji ih izbavi iz nevolje,
43. U koji ucini u Misiru znake svoje i cudesa svoja na polju Soanu;
44. I provrze u krv reke njihove i potoke njihove, da ne mogose piti.
45. Posla na njih bubine da ih kolju, i zabe da ih more.
46. Letinu njihovu dade crvu, i muku njihovu skakavcima.
47. Vinograde njihove pobi gradom, i smokve njihove slanom.
48. Gradu predade stoku njihovu, i stada njihova munji.
49. Posla na njih ognjeni gnev svoj, jarost, srdnju i mrznju, cetu zlih andjela.
50. Ravni stazu gnevu svom, ne cuva duse njihove od smrti, i zivot njihov predade pomoru.
51. Pobi sve prvence u Misiru, prvi porod po kolibama Hamovim.
52. I povede narod svoj kao ovce, i vodi ih kao stado preko pustinje.
53. Vodi ih pouzdano, i oni se ne bojase, a neprijatelje njihove zatrpa more.
54. I dovede ih na mesto svetinje svoje, na ovu goru, koju zadobi desnica Njegova.
55. Odagna ispred lica njihovog narode; zrebom razdeli njihovo dostojanje, i po satorima njihovim naseli kolena Izrailjeva.
56. Ali oni kusase i srdise Boga Visnjeg i uredbe Njegove ne sacuvase.
57. Odustase i odvrgose se, kao i oci njihovi, slagase kao rdjav luk.
58. Uvredise Ga visinama svojim, i idolima svojim razdrazise Ga.
59. Bog cu i razgnevi se i rasrdi se na Izrailja veoma.
60. Ostavi naselje svoje u Silomu, sator, u kome zivljase s ljudima.
61. I opravi u ropstvo slavu svoju i krasotu svoju u ruke neprijateljeve.
62. I predade macu narod svoj, i na dostojanje svoje zaplamte se.
63. Mladice njegove jede oganj, i devojkama njegovim ne pevase svatovskih pesama;
64. Svestenici njegovi padase od maca, i udovice njegove ne plakase.
65. Najposle, kao iza sna probudi se Gospod, prenu se kao junak kad se napije vina.
66. I pobi neprijatelje svoje s ledja, vecnoj sramoti predade ih.
67. I ne hte sator Josifov, i koleno Jefremovo ne izabra.
68. Nego izabra koleno Judino, goru Sion, koja Mu omile.
69. I sagradi svetinju svoju kao gornje svoje stanove, i kao zemlju utvrdi je doveka.
70. I izabra Davida, slugu svog, i uze ga od torova ovcijih,
71. I od dojilica dovede ga da pase narod Njegov, Jakova, i nasledstvo Njegovo, Izrailja.
72. I on ih pase cistim srcem, i vodi ih mudrim rukama.
