1. Zasto se, Boze, srdis na nas dugo; dimi se gnev Tvoj na ovce pase Tvoje?
2. Opomeni se sabora svog, koji si stekao od starine, iskupio sebi u naslednu drzavu, gore Siona, na kojoj si se naselio.
3. Podigni stope svoje na stare razvaline: sve je razrusio neprijatelj u svetinji.
4. Ricu neprijatelji Tvoji na mestu sabora Tvojih, svoje obicaje postavljaju mesto nasih obicaja.
5. Vidis, oni su kao onaj koji podize sekiru na spletene grane u drveta.
6. Sve u njemu sto je rezano razbise sekirama i bradvama.
7. Ognjem sazegose svetinju Tvoju; na zemlju obalivsi oskvrnise stan imena Tvog.
8. Rekose u srcu svom: Potrimo ih sasvim. Popalise sva mesta sabora Bozijih na zemlji.
9. Obicaja svojih ne vidimo, nema vise proroka, i nema u nas ko bi znao dokle ce to trajati.
10. Dokle ce se, Boze, rugati nasilnik? Hoce li doveka protivnik prkositi imenu Tvom?
11. Zasto ustavljas ruku svoju i desnicu svoju? Pruzi iz nedara svojih, i istrebi ih.
12. Boze, care moj, koji od starine tvoris spasenje posred zemlje!
13. Ti si silom svojom raskinuo more, i satro glave vodenim nakazama.
14. Ti si razmrskao glavu krokodilu, dao ga onima koji zive u pustinji da ga jedu.
15. Ti si otvorio izvore i potoke, Ti si isusio reke koje ne presisu.
16. Tvoj je dan i Tvoja je noc, Ti si postavio zvezde i sunce.
17. Ti si utvrdio sve krajeve zemaljske, leto i zimu Ti si uredio.
18. Opomeni se toga, neprijatelj se ruga Gospodu, i narod bezumni ne mari za ime Tvoje.
19. Ne daj zverima dusu grlice svoje, nemoj zaboraviti stado stradalaca svojih zasvagda.
20. Pogledaj na zavet; jer su sve pecine zemaljske pune stanova bezakonja.
21. Nevoljnik nek se ne vrati sramotan, nisti i ubogi neka hvale ime Tvoje.
22. Ustani, Boze, brani stvar svoju, opomeni se kako Ti se bezumnik ruga svaki dan!
23. Ne zaboravi obesti neprijatelja svojih, vike, koju jednako dizu protivnici Tvoji!
